Dana 28. januara 1846. godine, u carskom Beču, u dvorani Gracijen-zelen, dogodilo se nešto nezamislivo – austrijska aristokratija zaplesala je u ritmu srpskog kola. Ovaj događaj predstavljao je trijumf diplomatije i kulture, koji i danas, skoro dva veka kasnije, odjekuje kao savršen uvod u ono što Srbiju očekuje na svetskoj izložbi EKSPO 2027.
Tog hladnog januarskog dana, dvorana u Beču bila je tesna da primi sve znatiželjnike. Povod je bio Svetosavski bal, a glavna zvezda bila je „Srpski kadril” (op. 14), kompozicija koju je potpisao Johan Štraus Mlađi, tada mladi genije u usponu. Ova muzička numera nastala je po preciznoj narudžbi srpskog kneza, Miloša Obrenovića.
Knez Miloš, iako u izgnanstvu, razumeo je da se bitke za državu ne biju samo oružjem, već i ugledom. Želeo je da svetu pokaže da Srbija nije samo zemlja seljaka i ratnika, već nacija sa dubokom tradicijom koja se lako uklapa u najfinije evropske tokove.
Štraus nije samo komponovao po naslovu – on je u „Srpski kadril” duboko utkao autentični srpski melos. Stručnjaci navode da se u kompoziciji jasno prepoznaju motivi popularnih gradskih pesama tog doba. Zanimljivo je da je Štraus koristio elemente melodije koja će kasnije postati poznata kroz stihove ljubavne pesme kneza Mihaila Obrenovića „Što se bore misli moje”, kao i ritmičke strukture tradicionalnih srpskih kola.
Prema zapisima iz tog vremena, knez Miloš je lično insistirao da muzika bude energična i prepoznatljivo srpska. Rezultat su bile ovacije koje su trajale minutima i muzičko delo koje je postalo neizostavan deo repertoara bečkih dvorova, čime je Srbija izvršila neku vrstu „kulturnog juriša” na srce Austrijske monarhije.
Simbolika ovog događaja je neverovatno aktuelna danas, kada se Beograd i cela Srbija spremaju za međunarodnu izložbu EKSPO 2027. Baš kao što je knez Miloš pre 180 godina „izveo” Srbiju na svetsku pozornicu kroz umetnost, predstojeća svetska izložba pod sloganom „Igraj za čovečanstvo: Sport i muzika za sve” predstavlja moderni „Srpski kadril”. Tada su Štrausove note u srpskom duhu predstavljale most ka Evropi, a danas tehnologija, inovacije i nacionalni paviljoni predstavljaju most ka celom svetu.
Kao nekada „Kadril“, danas EKSPO 2027 stavlja igru i muziku u centar ljudskog napretka. Kao što je „Kadril“ bio ples koji je spojio različite kulture u jednoj bečkoj sali, tako će više od četiri miliona posetilaca, koliko se očekuje, u Surčinu, tokom devedeset tri dana, videti modernu Srbiju koja, poštujući svoju prošlost, gradi pametne gradove budućnosti.
Johan Štraus Mlađi, slavljen kao „Kralj valcera”, bio je muzički fenomen 19. veka. Iako je njegov otac, Johan Štraus Stariji, bio protiv toga da mu se sin bavi muzikom, mladi Johan je uspeo da ga zaseni i postane najpopularniji kompozitor lake muzike svog vremena. Njegova saradnja sa srpskom dinastijom Obrenović nije bila slučajnost. Štraus je bio čest gost na balovima koje su organizovali Srbi u Beču, a njegova spremnost da u svoje kompozicije utka melos Balkana govori o njegovom ogromnom talentu za spajanje različitih kultura.
Osim „Srpskog kadrila”, Štraus je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj muzičkoj baštini delima kao što su: „Na lepom plavom Dunavu”, nezvanična himna Austrije, „Priče iz Bečke šume” i „Slepi miš”, opereta koja se i danas izvodi na svim svetskim scenama. Štraus je komponovao 168 valcera, 117 polki i niz četvorki, marševa, mazurki, galopa i 16 opereta.
Za Srbe tog vremena, Štraus je bio više od kompozitora – bio je umetnik koji je srpskom kolu dao evropski sjaj, čineći ga prihvatljivim za najotmenije svetske salone. Svojim radom dokazao je da muzika i igra ne poznaju granice, što je upravo ključna poruka koju Srbija šalje svetu i danas kroz organizaciju velikih međunarodnih manifestacija.
Dok obeležavamo godišnjicu prvog izvođenja Štrausovog dela, podsećamo se da su veliki narodi upravo oni narodi koji znaju da ispričaju svoju priču i predstave se u najboljem svetlu. Knez Miloš je nekada to uradio violinom i plesom, a mi danas to činimo kroz najveći međunarodni događaj u istoriji moderne Srbije. Srbija se ponovo sprema da „pozove na ples” čitavu planetu, sa ciljem da 2027. godine svet ode iz Beograda očaran našim ritmom, idejama i sposobnošću da budemo lideri, kako na plesnom podijumu, tako i u globalnim inovacijama.
