PRE tačno 213 godina, svet je prvi put čitao o Elizabet Benet i gospodinu Darsiju. Danas, „Gordost i predrasuda“ nisu samo lektira, već kulturološki most koji spaja engleske proplanke sa srpskim mentalitetom.
Malo je poznato da je Džejn Ostin prava na svoj najpoznatiji roman prodala izdavaču za svega 110 funti. Iako je želela više, prihvatila je simboličnu sumu kako bi videla delo u štampi. Izdavač je kasnije zaradio pravo bogatstvo, a Džejn je ušla u večnost bez ijednog dodatnog penija honorara.
Kada biste prosečnog čitaoca romana u Srbiji pitali šta povezuje englesko plemstvo iz 19. veka i građansku klasu međuratnog Beograda, odgovor bi verovatno bio – emocije. Iako ih razdvajaju čitav vek i hiljade kilometara, Džejn Ostin i naša Milica Jakovljević, novinarka i spisateljica poznatija kao „Mir-Jam“, dele isti književni kod. Obe su bile hroničari društvenih protokola i nepisanih pravila koja diktiraju koga smemo, a koga moramo voleti. Upravo zato, Džejn Ostin u Srbiji danas uživa status „velike sestre” naše najpopularnije spisateljice.
Iako se njena dela često svrstavaju u „ljubavne romane”, domaća kritika već decenijama ističe da je Ostin bila mnogo više od toga. Ona je bila „hirurg“ britanskog društva. Koristeći ironiju kao skalpel, precizno je secirala klasne razlike i surovu činjenicu da je za ženu tog doba udaja bila jedini način ekonomskog opstanka. Ta „muka po devojaštvu” koju opisuje Ostin, u Srbiji je prepoznata kao univerzalna. Baš kao što Mir-Jam u svojim romanima vodi svoje junakinje kroz trnje patrijarhata, tako Ostin svojoj Elizabet Benet daje oštar jezik i dostojanstvo koje ne poznaje granice država ni epoha.
Iako su romani Džejn Ostin književni dragulji, pravu renesansu engleska spisateljica doživela je kroz televizijske adaptacije, koje su gotovo sve emitovane na programima srpskih televizija i specijalizovanih kablovskih tv kanala. Prema ocenama publike, nekoliko verzija se izdvaja kao „zlatni standard“:
„Gordost i predrasuda“ (1995) – Bi-Bi-Si-jeva mini-serija sa Kolinom Fertom ostaje najvernija i najvoljenija adaptacija. Scena izlaska gospodina Darsija iz jezera u mokroj košulji, iako nije originalno deo knjige, ušla je u antologiju popularne kulture. Taj trenutak je kasnije proglašen za jedan od najznačajnijih i najupečatljivijih u istoriji britanske televizije.
„Razum i osećajnost“ (1995) – film za koji je Ema Tompson dobila Oskara za najbolji adaptirani scenario smatra se besprekornim tumačenjem emocija i društvenih normi.
„Gordost i predrasuda“ (2005) – vizuelno raskošna filmska verzija sa Kirom Najtli u glavnoj ulozi približila je Ostin mlađoj Z generaciji.
Sanditon (2019 – 2023) – nedavni TV hit baziran na njenom nedovršenom rukopisu, koji je i kod naše publike izazvao pravu „Ostin-maniju”.
Za one koji žele da zavire dublje od balskih dvorana, srpski izdavači nude i manje poznate bisere, od kojih se izdvajaju: „Ledi Suzan” – priča o beskrupuloznoj i duhovitoj udovici koja koristi intrige i manipulacije kako bi sebi i ćerki obezbedila bogate muževe, kao i „Votsonovi” – potresan fragment o siromaštvu. Ova dela pokazuju da Džejn Ostin nije pisala samo romantične bajke, već je prikazivala i surovu stvarnost života bez klasičnih ulepšavanja.
Za najvernije fanove Džejn Ostin, neizostavno hodočašće podrazumeva posetu Batu, čuvenoj banji na jugozapadu Engleske, i njenoj kući u Čotonu, malom selu u grofoviji Hempšir. Ova mesta su danas muzeji gde se može videti mali sto na kojem su nastali najveći klasici proizašli iz pera ove vanvremenske spisateljice. Kada srpski turista stane ispred njenog groba u Vinčesterskoj katedrali, on ne odaje počast samo engleskoj književnici, već ženi koja je razumela da je „gordost” često samo maska za strah od odbacivanja.
