Kada su se NATO baze u Iraku našle na meti iranskih napada, Ivana Vasić, koja je boravila u Erbilu, odlučila je da se vrati u Beograd. Sa svojim psima krenula je na 3.000 kilometara dug put, suočavajući se sa izazovima i neizvesnostima. Njena priča je inspirativna i podseća na hrabrost i odlučnost pojedinca u trenucima krize.
Ivana je osam godina provela u Erbilu, gde je radila kao fitnes instruktorka. Njena odluka da napusti grad došla je nakon što je postala svedok obaranja dronova koji su padali na zgrade i kuće, što ju je nateralo da preispita svoju sigurnost. U razgovoru, Ivana ističe kako su njeni psi bili velika podrška tokom putovanja, ali i da su se veoma umorili od dugog sedenja u automobilu.
Putovanje nije bilo bez izazova, ali su se Ivana i njeni psi dobro snašli, osim gužve na granici. Tokom putovanja, Ivana je proslavila svoj rođendan u Gazijantepu, gde je uživala u baklavama i doživela srdačnost lokalnog stanovništva koje joj je pevalo pesme.
Sada će neko vreme provesti u Srbiji, ali Ivana smatra da je uspela da izgradi lep život u Erbilu. Kada je prvi put došla u ovaj grad, poziv su joj uputili drugi Srbi koji su otvorili teretanu. Iako je tri puta odbijala ponudu, na kraju je odlučila da pokuša. U početku je planirala da ostane samo nekoliko meseci, ali je na kraju provela osam godina.
Iako je preživela krizu izazvanu pandemijom koronavirusa, Ivana je izdržala sve izazove i uspela da izgradi svoju karijeru. Radila je samostalno, ne vezana ugovorima s teretanama ili kompanijama, što joj je omogućilo da postigne nezavisnost.
U Erbilu, gde većinu stanovništva čine Kurdi, Ivana je naišla na gostoprimstvo i prijateljstvo. Ističe da je porodica u toj kulturi na prvom mestu, što je blisko tradicionalnim vrednostima koje su i njoj važne. Osećala se kao kod kuće u Erbilu, uprkos predrasudama o tom delu sveta, i nikada nije imala osećaj nesigurnosti.
Ivana je svesna izazova s kojima se suočila tokom svog života u inostranstvu, ali njena priča pokazuje kako hrabrost i otvorenost mogu doneti neočekivane mogućnosti. Njena iskustva govore o ljubavi prema životu, snazi zajednice i važnosti prijateljstava koja prevazilaze kulturne razlike.
Njena priča o povratku u Srbiju nakon godina provedenih u Erbilu može biti inspiracija za mnoge, podsećajući nas da se u teškim vremenima često nalaze prilike za lični rast i razvoj. Iako se Ivana vraća u Srbiju, u njenom srcu će zauvek ostati deo Erbila i ljudi s kojima je delila svoje iskustvo.
U zaključku, putovanje Ivane Vasić je više od običnog prelaska granica; to je priča o otkrivanju samog sebe, suočavanju sa strahovima i pronalaženju doma u najneobičnijim mestima. Njen život u Erbilu, ispunjen izazovima, prijateljstvom i ličnim razvojem, pruža dragocene lekcije o otpornosti i ljubavi prema životu.
