Sebastijan Gomez-Penja, jedan od prvih pacijenata u Velikoj Britaniji koji je dobio moždani čip kompanije „Neuralink“ Ilona Maska, podelio je svoja iskustva i osećanja nakon implantacije ovog revolucionarnog uređaja. U intervjuu, izjavio je da se „oseća čudesno“ i da veruje da ova tehnologija može značajno promeniti živote ljudi sa teškom paralizom. Ova izjava dolazi u trenutku kada se čipovi koji omogućavaju direktnu interakciju između mozga i spoljnog sveta sve više koriste u medicini.
Gomez-Penja, koji je postao paralizovan od vrata nadole usled nesreće dok je bio na prvom semestru medicinskog fakulteta, istakao je kako je za njega ogromna promena kada neko odjednom izgubi mogućnost da pomera ekstremitete. Ovaj uređaj, koji je povezan sa 1.024 elektrode implantirane u njegov mozak, može doneti novu nadu onima koji pate od sličnih stanja. Sebastijan je jedan od sedam ljudi koji su učestvovali u ovom istraživačkom projektu u Velikoj Britaniji, čiji je cilj da proceni sigurnost i efikasnost Neuralink čipa.
Implantacija čipa izvršena je tokom petočasovne operacije u Univerzitetskoj bolnici u Londonu (UCLH). Ovaj proces je uključivao korišćenje robota R1, razvijenog od strane Neuralinka, koji je sposoban da precizno umetne mikroskopske elektrode u delikatno moždano tkivo. Elektrode su postavljene na dubini od oko četiri milimetra, u delu mozga koji kontroliše pokrete ruku, i omogućavaju prenos nervnih signala do čipa koji je postavljen u kružni otvor u lobanji.
Jedna od najzanimljivijih karakteristika ovog uređaja je u tome kako funkcioniše u praksi. Kada Sebastijan pomisli na pokret ruke ili na kucanje prstom, ti signali se bežično prenose do računara, gde softver sa veštačkom inteligencijom „uči“ da tumači te električne signale. Kao rezultat, na ekranu se pojavljuje pokret kursora ili „klik“ miša, što efektivno obnavlja njegovu kontrolu nad rukom, koja je bila izgubljena usled povrede.
Neuralink nije jedina kompanija koja se bavi razvojem ovakvih tehnologija. U prethodnim godinama, slični uređaji su testirani u SAD-u, Kanadi, Velikoj Britaniji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je do sada implantirano 21 ovakav čip. Svi učesnici ovog istraživanja imaju tešku paralizu uzrokovanu različitim faktorima, uključujući povrede kičmene moždine, moždane udare ili neurodegenerativne bolesti poput ALS-a.
Ova tehnologija predstavlja značajan korak napred u medicini i potencijalno može promeniti način na koji se tretiraju pacijenti sa paralizom i drugim neurološkim poremećajima. Mnogi stručnjaci veruju da će ovakvi uređaji omogućiti ne samo povratak osnovnih motoričkih funkcija, već i poboljšanje kvaliteta života pacijenata, pružajući im veću nezavisnost i mogućnost interakcije sa svetom oko sebe.
Uprkos ovim napretcima, postoje i etička pitanja koja se postavljaju u vezi sa korišćenjem ovakve tehnologije. Mnogi se pitaju o sigurnosti implantata, dugoročnim efektima na zdravlje pacijenata i potencijalnim zloupotrebama tehnologije. Zbog toga je važno da se nastavi sa istraživanjem i pažljivim razmatranjem svih aspekata ovakvih inovacija.
Sebastijan Gomez-Penja je primer hrabrosti i nade u svetu gde su tehnologija i medicina sve više povezane. Njegovo iskustvo sa Neuralink čipom može otvoriti vrata za buduće generacije pacijenata, donoseći im nove mogućnosti i, možda, povratak u život kakav su nekada vodili. U narednim godinama, očekuje se da će ovakve tehnologije postati sve prisutnije u svakodnevnom životu, menjajući način na koji razmišljamo o medicinskoj nezi i rehabilitaciji.
