Poremećaj pažnje (ADHD) je sve prisutniji problem sa kojim se suočavaju mnogi roditelji tokom odrastanja svoje dece. Ovaj neurološki poremećaj najčešće se manifestuje već u ranom detinjstvu, a može se nastaviti i u odraslom dobu, što može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. Simptomi ADHD-a uključuju poteškoće u koncentraciji, hiperaktivnost i impulzivno ponašanje, što može otežati učenje i rad.
ADHD se često prepoznaje kroz različite simptome koji mogu varirati od osobe do osobe. U nekim slučajevima, deca sa ADHD-om mogu biti vrlo aktivna, dok u drugim slučajevima, simptomi mogu biti suptilniji, poput nesposobnosti da se fokusiraju na zadatke ili organizuju svoje misli. Ovi simptomi mogu dovesti do problema u školi i u socijalnim interakcijama, što može dodatno otežati situaciju.
U emisiji „Hajde da razgovaramo“, psiholog Mila Radovanović podelila je svoja iskustva i uvide o životu sa ovom dijagnozom. Ona naglašava da je važno da roditelji budu informisani i da razumeju kako ADHD utiče na razvoj njihove dece. Radovanović objašnjava da je ključna strategija za upravljanje ovim poremećajem usmerena na razumevanje i podršku, kako bi se deca mogla razvijati u pozitivnom okruženju.
Jedan od načina na koji se roditelji mogu suočiti sa ADHD-om je kroz uspostavljanje rutine. Deca sa ADHD-om često se bolje snalaze kada imaju jasno definisane dnevne aktivnosti. To može uključivati određivanje vremena za učenje, igru i odmor. Rutine pomažu deci da se osećaju sigurnije i smirenije, što može olakšati upravljanje njihovim ponašanjem.
Takođe, važno je da roditelji komuniciraju sa učiteljima i drugim stručnjacima kako bi se razvili odgovarajući planovi podrške. Uključivanje stručnjaka kao što su psihijatri i terapeuti može biti od pomoći u razvoju strategija koje mogu poboljšati fokus i smanjiti impulsivnost. Ove strategije mogu uključivati terapiju, lekove ili čak promene u ishrani.
Pored toga, Radovanović ističe značaj pozitivnog okruženja i podrške. Deca sa ADHD-om često se suočavaju sa stigmom i nerazumevanjem, što može dovesti do niskog samopouzdanja. Roditelji i učitelji treba da se trude da kreiraju atmosferu u kojoj se deca osećaju prihvaćeno i poštovano. Ohrabrivanje i pohvala za postignuća, bez obzira na to koliko mala bila, može imati značajan uticaj na emocionalno blagostanje deteta.
Istraživanja su pokazala da aktivno uključivanje u fizičke aktivnosti može pomoći u smanjenju simptoma ADHD-a. Sport i igra na otvorenom pomažu deci da se oslobode viška energije i poboljšaju svoje sposobnosti fokusiranja. Organizovanje aktivnosti koje uključuju timski rad može takođe pomoći deci da razviju socijalne veštine i izgrade prijateljstva.
U zaključku, ADHD je složen poremećaj koji zahteva razumevanje i podršku kako od strane porodice, tako i od strane stručnjaka. Uz pravu podršku i strategije, deca sa ADHD-om mogu uspeti u školi i životu. Važno je da roditelji ostanu informisani i aktivno učestvuju u procesu podrške svojoj deci, kako bi im omogućili da postignu svoj puni potencijal. Kroz empatiju, razumevanje i podršku, izazovi koje ADHD donosi mogu se prevazići, čime se omogućava deci da razviju svoje jedinstvene talente i sposobnosti.
