Hrana nije samo gorivo za naše telo; ona može biti i lek, ali i uzrok raznih zdravstvenih problema. Naša ishrana igra ključnu ulogu u oblikovanju zdravlja, a mediteranska i antiinflamatorna ishrana pokazale su se kao korisne u borbi protiv hroničnih upala, povećavajući imunitet i pružajući zaštitu od savremenih bolesti. O ovoj temi, kao i o značaju pravilne ishrane i uticaju upale na zdravlje, govorila je dr. Marina Boboš, anestezijolog i stručnjak za ishranu.
Dr. Boboš je naglasila da je hronična upala „tihi neprijatelj zdravlja“ jer se često ne manifestuje kroz jasne simptome. Akutna upala je prirodni odgovor organizma na infekciju ili povredu, ali kada upala postane hronična, imuni sistem može početi da napada sopstvene ćelije, što može dovesti do raznih bolesti. Prema njenim rečima, hrana igra ključnu ulogu u nastanku i kontroli hronične upale, ali to nije jedini faktor. Stres, nedostatak sna, dehidratacija, prekomerna aerobna aktivnost, pušenje i konzumacija gaziranih pića takođe doprinose razvoju hronične upale.
Kada je reč o prepoznavanju upale, dr. Boboš savetuje da obratimo pažnju na naše životne navike, nivo stresa, kvalitet sna, ishranu i fizičku aktivnost. Iako postoje laboratorijski testovi, standardni parametri ne mogu lako razlikovati akutnu i hroničnu upalu, što naglašava važnost praćenja opšteg zdravstvenog stanja i simptoma.
Anti-inflamatorna ishrana je orijentisana ka smanjenju hronične upale i prevenciji nezaraznih bolesti. Cilj takve ishrane je održavanje adekvatnog tečnog i lipidnog statusa, kao i zdrave crevne mikrobiote. Ova ishrana se bazira na biljnim namirnicama, dok su životinjski izvori proteina uglavnom ograničeni na ribu. U antiinflamatornoj ishrani, gluten i mlečni proizvodi se izbacuju, a masnoće i ugljeni hidrati se pažljivo biraju.
Mediteranska ishrana, s druge strane, nudi veću fleksibilnost i održivost na duže staze, jer uključuje širi spektar namirnica. U ovoj ishrani dozvoljeni su i mlečni proizvodi poput grčkog jogurta i kiselog mleka, koji pomažu u obnavljanju crevne flore, kao i belo meso poput piletine i ćuretine. Dr. Boboš takođe naglašava važnost unosa probiotika i prebiotika. Probiotici su bakterije iz fermentisanih proizvoda, dok prebiotici predstavljaju vlakna koja hrane te bakterije. Mahunarke, povrće kao što su artičoke i luk, bogati su prebioticima.
Hidratacija je još jedan važan aspekt ishrane. Dr. Boboš sugeriše da je nakon buđenja važno uneti tečnost, bilo da je to voda, blaga limunada ili biljni čaj, dok kafa nije preporučljiva jer može dovesti do dehidratacije. Kvalitetan i uravnotežen doručak, koji uključuje složene ugljene hidrate, zdrave masti i proteine, takođe je ključan. Dr. Boboš ističe da je važno imati protein u svakom obroku kako bi se održala energija i stabilan nivo šećera u krvi.
Priprema hrane je takođe bitna. Dr. Boboš savetuje da se mahunarke ne pripremaju sa zaprškom, već da se dinstaju sa malo vode, a maslinovo ulje dodaje na kraju kako bi se sačuvala zdrava svojstva ulja.
Na temu mitova o mediteranskoj ishrani, dr. Boboš ukazuje da mnogi veruju da je takva ishrana moguća samo na Mediteranu ili da je skupa. Istraživanja pokazuju da se mediteranski stil ishrane može primenjivati bilo gde, sa prilagođavanjem lokalnim namirnicama.
Na kraju, dr. Boboš se osvrnula na važnost kvalitetne ishrane dece, preporučujući da deca nose užinu spremnu kod kuće umesto da kupuju nezdravu hranu u školama. Preporučuje sendviče ili domaće pecivo uz voće za užinu, dok bi popodnevna užina trebala biti laganija, sa voćem i orašastim plodovima za održavanje energije i koncentracije.
