Ukoliko imate tinejdžera kod kuće, verovatno ste primetili da se jezik kojim se koriste znatno razlikuje od onoga što smo navikli. Izrazi poput „skibidi“, „slay“, „flex“ i „six/seven“ često zvuče kao da dolaze iz potpuno drugog sveta. Za generaciju koja odrasta na internetu, ovi termini predstavljaju svakodnevni jezik, dok su za odrasle često nerazumljivi. O ovom fenomenu razgovarali smo sa Jankom Ivanovićem iz Instituta za srpski jezik SANU, koji je podelio svoja zapažanja o jezičkim promenama među mladima.
Ivanović se prisetio situacija iz svog života kada se suočio sa nepoznatim izrazima. Na primer, dok je radio u srednjoj školi, pokušao je da motiviše učenike da pročitaju roman „Seobe“ Miloša Crnjanskog. Kada je spomenuo ljubavni odnos između snaje i devera, jedan od učenika mu je rekao: „Profesore, nemojte da spojlujete.“ Ivanović je bio iznenađen upotrebom reči „spojlovati“, koja mu do tada nije bila poznata.
Slično se dogodilo i u privatnom životu, kada je razgovarao sa trenerom o vežbanju. Trener ga je pitao da li „katuje“ ili „bulkuje“, što su termini koji znače mršaviti ili se ugojiti. Ivanović je istakao da je kao profesor srpskog jezika bio iznenađen što nisu standardni izrazi.
Prema njegovim rečima, važno je da nastavnici prate jezičke promene, ali sa merom. Oni bi trebali da razumeju potrebe i mentalitet mladih, iako nikada neće sve razumeti, s obzirom na to da mladi stalno stvaraju nove reči za jedinstvenu komunikaciju među sobom.
U Institutu za srpski jezik SANU, beleže nove reči kroz projekat koji je finansiran od strane Fonda za nauku, prikupljajući aktuelni žargon i izraze iz različitih oblasti. Na sajtu javnidiskurs.rs dostupne su sveske rečnika novih reči, a u planu je i online verzija rečnika koja će sadržati reči koje prethodno nisu zabeležene.
Ivanović naglašava da nove reči, koliko god čudne bile odraslima, ne ugrožavaju standardni jezik. Mladi su svesni razlike između formalnog i neformalnog govora, a jezik koji se koristi na internetu predstavlja poseban varijetet koji neće negativno uticati na standardni jezik.
U poslednje vreme, pojmovi kao što su „flex“, „slay“ i „skibidi“ se mogu klasifikovati kao anglicizmi. Vreme će pokazati koje od njih će postati deo svakodnevnog govora. Ivanović takođe ističe kulturni značaj srpskog jezika, navodeći da su mnoge reči iz srpskog jezika ušle u druge jezike, kao što su „vampir“ i „gusle“.
Što se tiče tehnologije i njenog uticaja na jezik, Ivanović primećuje da deca danas imaju lošiji rukopis, verovatno zbog sve većeg korišćenja telefona i računara. Takođe, primetio je da neki mešaju ćirilicu i latinicu, ali veruje da to neće negativno uticati na jezik. Jezik se razvija, a online komunikacija predstavlja novi jezički varijetet.
U današnjem svetu, gde je TikTok postao popularan zbog brze konzumacije sadržaja, deca su navikla na brzo prebacivanje između informacija. Ivanović ističe da su deca često zbunjena kada se suoče sa sporijim dramatizacijama ili klasičnim predstavama, što može biti rezultat novog načina konzumacije sadržaja.
Na kraju, Ivanović naglašava da se rečnik mladih stalno menja, nove reči se rađaju, a neke nestaju. Važno je posmatrati, beležiti i analizirati ove promene, ali ne treba strahovati – srpski jezik je i dalje živ, bogat i sposoban da se prilagođava vremenu. Ova dinamičnost jezika svedoči o njegovoj prilagodljivosti i sposobnosti da se nosi sa novim izazovima koje donosi savremeno društvo.
