Posada svemirske misije Artemis II vratila se na Zemlju nakon što je prešla 406.771 kilometar do daleke strane Meseca, što predstavlja najdalju tačku do koje je neko ljudsko biće dospjelo u svemiru. Ova misija je deo NASA-ine ambicije da se istražuju dalji delovi svemira i potencijalno pripremi teren za buduće misije na Mars.
Kako svemirske misije postaju sve učestalije i duže, stručnjaci se fokusiraju na razumevanje uticaja ovakvih putovanja na ljudsko telo. Zdravstveni rizici povezani sa svemirskim letovima nadmašuju sve sa čime se ljudi suočavaju na Zemlji. NASA je identifikovala pet ključnih opasnosti svemirskih letova: zračenje, izolaciju i zatvorenost, udaljenost od Zemlje, gravitaciju ili njeno odsustvo, kao i zatvorena ili neprijateljska okruženja.
Jedna od najvažnijih promena koje se dešavaju u telu astronauta tokom boravka u svemiru je gubitak gustine kostiju. Tokom misije koja traje od četiri do šest meseci, kosti gube između 1 i 1,5 procenata svoje gustine svakog meseca. Ovo može dovesti do osteoporoze, što predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje astronauta. Pored toga, promena u gravitaciji može uticati na srce i krvne sudove, što može izazvati krvne ugruške i srčane aritmije.
Dugotrajno stanje bestežinskog stanja takođe može izazvati pomeranje telesnih tečnosti, što utiče na vid i intrakranijalni pritisak, a ovaj fenomen se naziva neuro-okularni sindrom povezan sa svemirskim letovima. Zbog svih ovih rizika, ishrana astronauta ima dvostruku ulogu: da obezbedi dovoljnu energiju i da pruži nutrijente potrebne za ublažavanje negativnih efekata svemirskih letova. NASA naučnici rade na razvoju obroka koji su hranljivi, bezbedni, dugotrajni i laki za pripremu.
Mentalno zdravlje astronauta je još jedan važan aspekt ovih misija. Izolacija, zatvoren prostor i udaljenost od Zemlje mogu povećati rizik od anksioznosti i depresije. NASA naglašava da su stalna istraživanja o tome kako posade mogu održati psihološko zdravlje ključna za uspeh budućih misija. Preporučene mere uključuju vođenje dnevnika, svakodnevno vežbanje, slušanje muzike i pisanje voljenima.
Uzimajući u obzir sve zdravstvene rizike, postavlja se pitanje kako posada upravlja bolestima tokom misije. NASA ističe da svaki ljudski let u svemir zahteva određeni nivo medicinske podrške. Kako bi se smanjila potreba za lečenjem tokom leta, agencija se fokusira na preventivne mere, kao što su suplementacija vitaminima i detaljni pregledi celog tela pre lansiranja.
Većina medicinskih stanja može se lečiti na sličan način kao na Zemlji, ali zbog ograničenja u tretmanu, prednost se daje lekovima koji mogu imati višestruku namenu i minimalne neželjene efekte. NASA prilagođava medicinske resurse u letu kako bi se obezbedilo da se najverovatniji ili najteži medicinski slučajevi mogu efikasno rešavati.
Ove informacije ukazuju na kompleksnost izazova sa kojima se astronauti suočavaju tokom svemirskih misija. Kako se NASA priprema za dalje istraživanje Meseca i Marsa, razumevanje fizičkih i mentalnih efekata svemirskih letova postaje ključno za uspeh budućih misija. U narednim godinama, kako se tehnologija i istraživanje razvijaju, očekuje se da će se razviti i nove strategije za očuvanje zdravlja astronauta, čime će se omogućiti duži i sigurniji boravak u svemiru.
