Biti ljubazan i saosećajan je divno, ali konstantno stavljanje tuđih potreba ispred svojih može dovesti do iscrpljenosti, nezadovoljstva i zanemarivanja vlastitih želja. Ugađanje drugima po svaku cenu može izazvati stres, anksioznost i gubitak samopouzdanja. Ako se prepoznaješ u ovome, vreme je da naučiš kako da postaviš granice i staviš sebe na prvo mesto, bez griže savesti.
Prvo, važno je naučiti kako da postavljaš granice. Ako stalno odgovaraš na poruke, preuzimaš obaveze drugih ili se konstantno slažeš sa zahtevima koji ti ne prijaju, vreme je da se zaustaviš. Jasno definiši svoje granice i ne boji se da ih saopštiš. Tvoje vreme i energija su dragoceni i zaslužuju poštovanje.
Kada je u pitanju odbijanje, seti se da „ne“ može biti potpuna rečenica. Nema potrebe za izvinjavanjem ili dugim objašnjenjima. Dovoljno je reći: „Hvala, ali trenutno ne mogu“ ili „To sada nije nešto što mogu da prihvatim“. Ove rečenice su kratke, jasne i ne ostavljaju prostora za dodatne pritiske.
Osnaži se ličnom mantrom. Ponavljaj sebi rečenice koje te podsećaju na tvoju vrednost, kao što su „Moje granice su važne“ ili „Ne dugujem nikome objašnjenje“. Ove mantre mogu biti tvoj štit kada se osećaš pod pritiskom da popustiš.
Napraviti spisak razloga zašto je važno zauzeti se za sebe može biti korisno kada se suočavaš sa trenutkom odluke. Na primer, možeš napisati: „Zaslužujem da se odmorim“ ili „I ja sam važna osoba u sopstvenom životu“. Ovi razlozi mogu poslužiti kao podsticaj da se ne povinuješ željama drugih kada to ne želiš.
Odvoji vreme samo za sebe. Pitaj se: „Da li ovo zaista želim ili pristajem jer se tako očekuje?“ Slušaj svoje emocije – ako osećaš nelagodnost, to može biti znak da je vreme da staneš i razmisliš o svojim potrebama.
Vraćanje sebi takođe je ključno. Radi stvari sama – otiđi u šetnju, na kafu ili u bioskop. Ne moraš uvek imati društvo da bi uživala. Uživaj u sopstvenim planovima, jer tvoja svakodnevica zaslužuje pažnju.
Vežbaj samoprihvatanje. Nisi dužna da budeš savršena. Kada pogrešiš, ponašaj se prema sebi s nežnošću i razumevanjem, kao što bi se ponašala prema prijatelju. Budi podrška sebi, a ne najstroži kritičar.
Ako primetiš da stalno ugađaš drugima zbog straha od odbacivanja, možda je vreme da potražiš pomoć. Razgovor sa psihoterapeutom može ti pomoći da osnažiš svoje granice i razviješ zdraviji odnos prema sebi.
Beleži male uspehe. Svaki put kada uspeš da kažeš „ne“ ili uradiš nešto samo za sebe, zapiši to. Male pobede postaju snažni dokazi tvoje unutrašnje snage i pomažu ti da gradiš samopouzdanje.
Počni sitno, ali počni. Ne moraš sve da promeniš preko noći. Dovoljno je da sledeći put ne odgovoriš odmah na poruku ili da odbiješ mali zahtev koji ti ne prija. Svaki korak gradi tvoju sigurnost i osećaj za sopstvene granice.
Na kraju, zapamti da prestanak ugađanja drugima ne znači postati sebičan. To znači da svesno biraš sebe, što vodi ka ispunjenijem, smirenijem i slobodnijem životu. Postavljanje granica je ključ za očuvanje mentalnog zdravlja i izgradnju zdravih odnosa sa drugima. Odaberi sebe i svoje potrebe, jer si ti ta koja zaslužuješ pažnju i ljubav.
