Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu, a statistike pokazuju da svaka nekoliko desetina sekundi jedna osoba doživi šlog. Mnogi nisu svesni da pravi moždani udar retko dolazi „niotkuda“. Pre njega se često javlja upozoravajući moždani udar, poznat kao tranzitorni ishemijski atak, koji može trajati samo nekoliko minuta, ali nosi ogroman rizik po život.
Tranzitorni ishemijski atak (TIA) ima simptome slične pravom šlogu, uključujući naglu slabost ruke, utrnulost lica, probleme sa vidom ili govorom. Ignorisanje ovih simptoma može povećati rizik od pravog moždanog udara u narednih 48 sati ili 90 dana.
U svetu se koristi akronim BE FAST kako bi se lakše prepoznali simptomi upozoravajućeg moždanog udara. Svako slovo označava određenu promenu:
– B – Balance (ravnoteža): Iznenadni gubitak ravnoteže ili nestabilnost.
– E – Eyes (vid): Zamagljen vid, duple slike ili nagli gubitak vida na jednom ili oba oka.
– F – Face (lice): Asimetrija lica, spušten ugao usana, neujednačen osmeh.
– A – Arm (ruka): Slabost ili utrnulost jedne ruke, nemogućnost da je podignemo.
– S – Speech (govor): Otežan ili nerazgovetan govor, nemogućnost da izgovorimo jednostavne rečenice.
– T – Time (vreme): Hitno pozovite medicinsku pomoć jer svaki minut može biti presudan.
Važno je napomenuti da se simptomi mogu javiti i samo na jedan način, pa i najmanja neurološka promena zahteva trenutnu reakciju.
Simptomi tranzitornog ishemijskog ataka najčešće traju od 30 do 60 minuta, što ih čini opasnim jer ih mnogi pogrešno pripisuju umoru ili stresu. Iako se simptomi povuku sami od sebe, rizik od pravog moždanog udara u narednih 48 sati je značajan. Svaka nagla neurološka smetnja – bilo da je to utrnulost ruke, zamagljen vid ili nagla glavobolja – mora se tretirati kao hitno stanje, jer pravovremena intervencija može spasiti život i sprečiti trajne posledice.
Rizik od upozoravajućeg i pravog moždanog udara veći je kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, srčane aritmije, pušačke navike ili vode sedentaran način života. Dobra vest je da mnogi faktori zavise od nas – redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, pravilna ishrana, kontrola telesne težine i pridržavanje terapije za hronične bolesti mogu značajno smanjiti rizik.
Znanje i pravovremena reakcija su ključni: svaka promena u ravnoteži, vidu, govoru ili snazi tela može biti signal da telo šalje upozorenje pre nego što se desi pravi moždani udar. Prepoznavanje simptoma i hitna medicinska pomoć mogu biti presudni.
U zaključku, svaka osoba treba biti svesna simptoma koji mogu ukazivati na upozoravajući moždani udar. Obratite pažnju na promene u ravnoteži, vidu, govoru ili snazi ruku. U slučaju sumnje, odmah pozovite medicinsku pomoć. Ove informacije mogu spasiti život, a pravovremena reakcija može značiti razliku između oporavka i ozbiljnih posledica. Ulaganje u vlastito zdravlje kroz zdrav način života, redovne provere i svest o simptomima može značajno smanjiti rizik od moždanog udara.
