Jesen uvek donosi pomešana osećanja. S jedne strane, uživamo u toplim džemperima i udobnim duksericama, a s druge strane, kraći dani često donose tugu. Osećaj umora i tromosti pojačava se kada završimo radni dan, a napolju je već mrak. Mnogi ljudi tokom jeseni i zime doživljavaju pad raspoloženja, poznat kao sezonski afektivni poremećaj (SAD).
Psihoterapeutkinja Hilari Šoning objašnjava da telo reaguje na promene u količini sunčeve svetlosti pre nego što ih svesno primetimo. Ove promene mogu dovesti do umora, slabije koncentracije i želje za sunčevom svetlošću koja nas je tokom leta punila energijom. Sunčeva svetlost utiče na naš cirkadijalni ritam i nivo serotonina, hormona koji reguliše raspoloženje. Kada je sunčeve svetlosti manje, prirodno dolazi do pada energije, fokusa i motivacije, što može dovesti do osećaja bezvoljnosti.
Iako ne možemo zaustaviti skraćivanje dana do zimskog solsticija, postoje načini na koje možemo poboljšati raspoloženje i energiju tokom kraćih dana. Prvo, promenite raspored vežbanja. Umesto da idete u teretanu posle posla, vežbajte ujutro ili tokom pauze za ručak. Na taj način možete provesti više vremena napolju dok još ima dnevnog svetla, što donosi osveženje i prekid radnog ritma.
Drugo, svakodnevne šetnje, posebno u vreme zalaska sunca, mogu značajno poboljšati raspoloženje. Kratka šetnja na suncu, uz svež vazduh i boje neba, može učiniti čuda za vaše mentalno zdravlje. Stručnjaci naglašavaju da su sunčeva svetlost i pokret ključni za mentalno zdravlje, čak i kada nismo svesni njihovog uticaja.
Treće, održavajte doslednu jutarnju rutinu. Čak i ako ste jutarnji tip, buđenje u optimalno vreme omogućava vam da se polako pokrenete i uživate u prirodnoj svetlosti uz kafu. Ova jutarnja svetlost pomaže telu da dobije dozu vitamina D i serotonina, što dodatno poboljšava raspoloženje.
Četvrto, radite napolju kada god je to moguće. Ako vaša profesija to dopušta, pokušajte da deo svojih obaveza obavljate na otvorenom. Obavljanje poziva sa terase ili rad na laptopu u dvorištu može vam doneti dodatno sunce i svež vazduh, što doprinosi vašem mentalnom blagostanju.
Peto, planirajte druženja i aktivnosti tokom večernjih sati. Kada se smrači posle večere, lako je upasti u pasivnost, provodeći vreme uz TV ili telefon. Organizujte književna veče sa prijateljima ili učestvujte u kvizu u lokalnom pabu. Održavanje društvenih kontakata direktno utiče na naše mentalno zdravlje, stoga je važno svesno negovati te veze.
Ako vam se ne izlazi, trudite se da ostanete aktivni kod kuće – uređujte prostor, čitajte knjige ili radite na malim projektima. Male promene mogu napraviti veliku razliku. Kraći dani ne moraju nužno značiti pad raspoloženja i energije. Uz svesne navike, više svetlosti, pokreta i društvenih kontakata, možete zimu dočekati mirnije, fokusiranije i sa više životne topline.
U zaključku, jesen i zima donose promene u našim raspoloženjima. Važno je da prepoznamo uzroke tih promena i pronađemo načine kako da se nosimo s njima. Uz malo truda i svesnosti, možemo učiniti ove hladne mesece prijatnijim i ispunjenijim, ne dozvoljavajući da nas mrak i hladnoća obeshrabre. Samo mali koraci, kao što su vežbanje, šetnje na suncu i održavanje društvenih kontakata, mogu doprineti našem mentalnom zdravlju i opštem blagostanju.
