Proteini su od suštinskog značaja za održavanje zdravlja, posebno ako želite da izgradite mišićnu masu, održite snagu ili podržite rad mozga. Mnogi ljudi već dodaju namirnice bogate proteinima u svoju ishranu, ali nutricionisti ističu da često prave greške koje ih udaljavaju od postizanja željenih rezultata. U nastavku su predstavljeni neki od najčešćih propusta i saveti kako ih izbeći.
Prva greška koju mnogi prave jeste procena unosa proteina „odokativno“. Nutricionistkinja Kejti Morford savetuje da barem nedelju dana pratite svoj unos proteina. To uključuje čitanje deklaracija i proveravanje nutritivnih vrednosti. Na primer, grčki jogurt sadrži duplo više proteina od običnog, dok pola šolje svežeg sira pruža oko 14 grama proteina. Ova praksa će vam pomoći da bolje planirate obroke i identifikujete gde vam proteini nedostaju.
Druga česta greška je zanemarivanje treninga snage. Samo povećanje unosa proteina neće doneti očekivane rezultate bez uključivanja vežbi snage. Aktivnosti poput hodanja ili vožnje bicikla su korisne, ali za rast mišića neophodno je raditi vežbe kao što su plankovi, korišćenje tegova ili vežbe sa sopstvenom težinom. Američko udruženje za srce preporučuje trening snage najmanje dva puta nedeljno, a stručnjaci savetuju postepeno povećanje na tri do četiri puta nedeljno.
Treća greška je prekomerno fokusiranje na proteine, dok se zanemaruju drugi važni nutrijenti. Proteini su važni, ali ishrana mora biti uravnotežena i uključivati povrće raznih boja, zdrave masti, integralne žitarice i mahunarke bogate vlaknima. Prekomerni unos mesa može opteretiti organizam i imati negativan uticaj na životnu sredinu.
Četvrta zabluda je da je teško uneti dovoljno proteina iz biljnih izvora. U stvarnosti, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i povrće su bogati proteinima. Veganska kuvarica Džene Kleborn naglašava da može uneti do 80 grama proteina dnevno bez ikakvih životinjskih proizvoda. Njeni obroci često uključuju ovsenu kašu, kombinacije sočiva i povrća, a predlaže i užine koje kombinuju voće i proteine, kao što su jabuke sa puterom od badema ili šargarepe sa humusom.
Peta česta greška je izbegavanje soje zbog mitova o njenom uticaju na zdravlje. Mnogi veruju da soja povećava rizik od raka dojke ili remeti rad štitne žlezde, ali najnovija istraživanja pokazuju da su ovi strahovi neopravdani. Tofu, edamame i tempeh su odlični izvori proteina, dok bi trebalo ograničiti unos industrijski prerađenih proteinskih pločica i zamena za meso.
Važno je napomenuti da proteini nisu jedini deo slagalice kada je u pitanju ishrana. Najbolji rezultati se postižu kombinovanjem proteina sa vežbama snage, uravnoteženom ishranom i raznovrsnim izvorima, uključujući biljne proteine. Uzimanje u obzir svih ovih faktora može značajno poboljšati vašu zdravstvenu sliku i pomoći vam da postignete svoje ciljeve u vezi sa mišićnom masom i opštim zdravljem.
U zaključku, pravilna ishrana bogata proteinima može biti ključna za postizanje željenih rezultata, ali je važno obratiti pažnju na raznovrsnost i ravnotežu u ishrani. Uključivanje različitih izvora proteina, kao i redovno vežbanje, može doprineti boljem zdravlju i fizičkom izgledu. Uvek je dobro konsultovati se sa stručnjacima kako biste osigurali da vaša ishrana odgovara vašim individualnim potrebama.
