Istraživački centar u Kembridžu nedavno je najavio ambiciozan projekat vredan 20 miliona funti (23,4 miliona evra) koji ima za cilj uzgajanje minijaturnih ljudskih organa. Ovi organoidi će se koristiti za testiranje lekova, s nadom da će pružiti preciznije i tačnije rezultate u poređenju sa tradicionalnim testiranjem na životinjama. Profesor Matijas Zilbauer, koji se specijalizovao za pedijatrijsku gastroenterologiju na Institutu za matične ćelije u Kembridžu, istakao je značaj ovog projekta, naglašavajući njegov potencijal da značajno smanji broj životinja koje se koriste u istraživačkim procesima.
Zilbauer je rekao da, iako se ne može očekivati potpuno ukidanje testiranja na životinjama u bliskoj budućnosti, ovaj projekat predstavlja korak ka smanjenju njihove upotrebe. „Ne kažemo da neće biti upotrebe životinja, jer postoje određena pitanja koja još uvek ne mogu da se testiraju u novim modelima, ali smanjenje je veoma realno,“ rekao je on, prenosi Gardijan.
Minijaturni ljudski organi i tkiva biće uzgajani iz ćelija pacijenata Nacionalne zdravstvene službe (NHS). Ova praksa ima za cilj poboljšanje testiranja lekova, kao i smanjenje broja životinja koje se koriste u razvoju novih lekova. Korisnost ovih organoida leži u njihovoj sposobnosti da pruže detaljan uvid u to kako se bolesti razlikuju među pacijentima, što omogućava istraživačima da identifikuju najefikasnije tretmane za različite osobe na osnovu specifične patologije.
Ovaj pristup označava značajan pomak od tradicionalnih metoda testiranja koje se oslanjaju na životinje kao modele za ljudske bolesti. Istraživači smatraju da su testovi zasnovani na ljudskim tkivima precizniji i pouzdaniji. Statistike pokazuju da više od 90 odsto lekova koji uspešno prođu testiranje na životinjama ne uspeva na ljudima, što postavlja pitanja o efikasnosti i vrednosti ovih testova.
Zilbauer je dodao: „Mnoge ljudske bolesti se ili ne javljaju kod životinja ili se manifestuju na drugačiji način jer nisu ljudske. Želimo testove i modele koji nam mogu reći koji tretmani deluju i kod kojih pacijenata, a miš nam to ne može reći.“ Ova izjava oslikava izazove sa kojima se suočavaju istraživači prilikom razvoja novih lekova i terapija.
Uzimajući u obzir sve veći broj etičkih i praktičnih pitanja vezanih za upotrebu životinja u istraživanju, ovaj projekat u Kembridžu može da predstavlja prekretnicu u medicinskoj nauci. Uzgoj ljudskih organoida otvara nove mogućnosti za personalizovanu medicinu, gde će tretmani biti prilagođeni specifičnim potrebama pacijenata.
Ovaj pristup takođe može da smanji troškove istraživanja i razvoja lekova, jer će testiranje na ljudskim organoidima potencijalno omogućiti bržu i efikasniju evaluaciju novih terapeutski opcija. Kako se tehnologija razvija, istraživači će biti u mogućnosti da koriste sofisticiranije modele koji mogu simulirati ljudske bolesti, čime će se povećati šanse za uspeh u kliničkim ispitivanjima.
Ovaj projekat u Kembridžu je deo šireg trenda u oblasti biomedicinskih istraživanja, gde se sve više pažnje posvećuje razvoju alternativnih metoda testiranja koje smanjuju ili eliminišu potrebu za životinjama. Sa porastom svesti o etičkim pitanjima i potrebom za efikasnijim istraživačkim metodama, očekuje se da će ovakvi projekti postati sve prisutniji u budućnosti.
U zaključku, uzgajanje minijaturnih ljudskih organa u istraživačkom centru u Kembridžu predstavlja značajan korak ka razvoju humanijih i efikasnijih metoda testiranja lekova. Očekuje se da će ovaj projekat doneti promene koje će imati dugoročni uticaj na način na koji se lekovi razvijaju, testiraju i primenjuju, smanjujući istovremeno potrebu za životinjama u istraživačkim procesima.
