NASA je predstavila misiju Artemis III, koja predstavlja ključni korak ka ponovnom sletanju ljudi na Mesec, a smatra se jednim od najsloženijih poduhvata koje je ova svemirska agencija ikada preduzela. Italijanski astronaut Luka Parmitano, izabran za pilota misije, ističe izazove i pripreme koji su pred njima.
Misija Artemis II, koja je završena u aprilu 2026. godine, bila je veoma kompleksna, zahtevajući uspešno lansiranje rakete Space Launch System (SLS), jedne od najmoćnijih ikada. Četvoro astronauta je putovalo dalje od Zemlje nego ikad pre. Artemis III, koja je sledeći ključni korak NASA-inog lunarnog programa, takođe nosi velike izazove. Jeremy Parsons, menadžer programa Artemis, opisuje je kao „jednu od najsloženijih i najambicioznijih misija“ koje je NASA preduzela.
Artemis III planira se lansirati u drugoj polovini 2027. godine. Četvoročlana posada astronauta će biti prevezena do niske Zemljine orbite letelicom Orion, koja će koristiti raketu SLS, a zatim će izvesti manevarske operacije približavanja i spajanja sa dva lunarna landera. Ovaj proces podrazumeva dovođenje dve svemirske letelice na istu putanju i njihovo fizičko povezivanje.
Parmitano ističe da misija predstavlja izazov na tehnološkom i ljudskom planu. „Imamo tri lansiranja koja moraju da se dogode u kratkom vremenskom razmaku, i to sa veoma različitim svemirskim letelicama,“ kaže on. Ova sinhronizacija je poput „plesne koreografije,“ gde učestvuju tri najmoćnije rakete na svetu. Prvo će biti lansiran lunarni lender kompanije „Blue Origin,“ zatim NASA-in „Orion,“ a na kraju lunarni lender kompanije SpaceX.
Takav redosled nije slučajan; ima tehničku i stratešku logiku. Letelica „Blue Origin“ može ostati u svemiru oko 30 dana, dok Orion ima zalihe dovoljni za 21 dan. Oba privatna preduzeća će koristiti probne verzije svojih lendera, a astronauti iz „Oriona“ će preći u lender „Blue Origin.“
Automatski i ručni manevri približavanja i spajanja predstavljaju dodatni izazov, zahtevajući od posade izuzetnu koncentraciju i intenzivnu obuku. „Uvek ćemo nadzirati automatski pristup, jer je reč o nečemu što još nije testirano,“ objašnjava Parmitano.
Osim tehničkih izazova, astronauti će se prilagoditi i zahtevnim životnim uslovima tokom misije. Nastanjivi prostor u Orionu iznosi svega oko osam kubnih metara, a okruženje je projektovano za uslove dubokog svemira, a ne za boravak u niskoj Zemljinoj orbiti. „Mnogo toga se dešava, mnogo se trenira i mnogo razmišljamo o tome kako će misija zapravo izgledati,“ naglašava Parmitano.
U misiji Artemis III, Parmitano će se pridružiti trojici NASA astronauta: Rendi Breznik, Frenk Rubio i Andre Daglas. Posadi je dato oko godinu i po dana za pripremu, što je relativno kratak period u poređenju sa timom Artemis II, koji se pripremao oko tri godine. Zbog toga je Parmitanov raspored već sada veoma zahtevan.
Pre dve nedelje posada je bila u centru Paks River u Merilendu, gde su usavršavali pilotske i inženjerske veštine. „Leteli smo sa dve letelice kako bismo obnovili i uvežbali neke od tehnika,“ opisuje Parmitano. Simulacije će se nastaviti tokom leta, a tokom jeseni posada će početi da trenira sa sistemima za sletanje.
Međutim, NASA-ina vremenska linija se smatra veoma ambicioznom. U maju je raketa „New Glenn“ kompanije „Blue Origin,“ koja treba da postavi lunarni lender u orbitu, eksplodirala tokom testiranja, što je izazvalo zabrinutost za misiju. Ipak, administrator NASA-e Džared Ajzakman izjavio je da se program i dalje odvija prema planu.
Uprkos svim izazovima, Parmitano s nestrpljenjem očekuje povratak u orbitu, ističući da mu ništa neće nedostajati na Zemlji. „Kada krenete u ovakvu misiju, ostavljate sve iza sebe, znajući da će vas čekati,“ zaključuje on.
