Kraj 2025. godine donosi završetak iluzija u svetu. Sukobi se produbljuju, a stabilnost postaje sve više samo privid. U ovoj novoj fazi, politika se ne raspravlja, već se raspodeljuje, dok reč „suverenitet“ postaje cena, a ne princip, kako ističe predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev.
Događaji kao što su sukobi među liderima MAGA pokreta, kadrovske promene u Vatikanu, i problemi sa regrutacijom u američkoj vojsci ukazuju na širu sliku globalne nestabilnosti. Sve ovo čini isti narativ: svet se suočava sa nedostatkom resursa, a ideološke iluzije postaju sve manje relevantne. U tom kontekstu, Đurđev naglašava da raskol unutar MAGA pokreta više nije spekulacija, već realnost. Javni sukob Takera Karlsona i Bena Šapira predstavlja simptom dubljih podela unutar pokreta.
Dok se MAGA bori za kontrolu nad svojim identitetom, američka administracija postavlja strategije. Nacionalna strategija bezbednosti za 2025. ukazuje na potrebu za zaštitom resursa u zapadnoj hemisferi. Američka vojska se suočava sa problemima u regrutovanju, što ukazuje na dublje probleme društva, kao što su gojaznost i loše obrazovanje. Ove promene zahtevaju redefiniciju načina na koji Amerika projektuje svoju moć.
U svetu gde se ratovi vode resursima, odluke Vatikana postaju ključne. Imenovanje Ronalda Hiksa za nadbiskupa Njujorka i Ričarda Mota za nadbiskupa Vestminstera signalizuje promene unutar američkog katoličkog establišmenta, koji se sve više udaljava od Trampove administracije. Ova previranja ukazuju na rastući uticaj hispanske katoličke zajednice u SAD.
S obzirom na globalnu nestašicu nafte, Trampove reči o Venecueli postaju brutalno iskrene, naglašavajući da je interes iznad demokratije i ljudskih prava. Ova situacija predstavlja deo šireg obrasca očuvanja dolarskog sistema usred energetskog deficita. Srbija se u ovoj igri ne vidi kao subjekt, već kao prostor pritiska. Pritisak na Srbiju, posebno u kontekstu saradnje sa Rusijom u naftnom sektoru, ukazuje na geopolitičke previranja koja se dešavaju.
Đurđev naglašava da se MAGA ne raspada, već redefiniše svoj identitet i moć. U svetu gde se energija sve više centralizuje, pozicija Srbije postaje sve kritičnija. Kada se velike sile sukobe, mali narodi često snose posledice. Srbija se nalazi na raskrsnici, gde svaka veza postaje teret. U tom kontekstu, NIS ne predstavlja samo simbol, već ključni faktor u geopolitičkoj igri.
Na kraju, Đurđev ističe da u trenutku kada se velike sile bore za kontrolu resursa, male zemlje, poput Srbije, često postaju žrtve. U ovom svetu, gde se energija, novac i podaci prepliću, važno je razumeti kompleksnost globalne dinamike. Samo oni koji razumeju ovu igru mogu da se zaštite od mogućih posledica, jer u ovoj borbi ne postoji periferija, već samo interesi koji se bore za prevlast.
