Ustav Srbije jasno propisuje da niko ne može da uđe u tuđu nepokretnost bez pisane odluke suda. Ipak, postoje određeni izuzeci od ovog pravila. Advokat Lazar Borozan je za Euronews Srbija objasnio situacije u kojima je ulazak u tuđi prostor dozvoljen bez sudske odluke.
Prema Borozanu, ulazak u tuđi prostor bez pisane odluke suda je dozvoljen u slučajevima koji se tiču neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili kada je potrebno otkloniti neposrednu i ozbiljnu opasnost za ljude i imovinu. Ova pravila se prvenstveno odnose na javne tužioce i ovlašćena lica iz policije, koji mogu delovati u hitnim situacijama kako bi zaštitili javnost.
Osim toga, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada obavezuje vlasnike stanova da dozvole upotrebu svog stana ukoliko je to neophodno za popravku ili održavanje zgrade ili drugih stanova. Borozan je objasnio da zakon predviđa hitne intervencije koje su potrebne za zaštitu zdravlja ljudi i imovine. U takvim situacijama, ulazak u nečiji prostor može se ostvariti bez potrebe za sudskom odlukom.
Međutim, advokat naglašava da u svim drugim situacijama niko nema pravo da uđe u tuđi prostor bez pisane odluke suda. U slučaju da neko neovlašćeno uđe u tuđi prostor, vlasnik ima pravo da pokrene sudski postupak protiv te osobe. U nekim situacijama, vlasnik prostora može iskoristiti institut samopomoći.
Institut samopomoći je regulisan Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ovaj zakon propisuje da vlasnik prostora ima pravo na samopomoć protiv bilo kog lica koje ga neovlašćeno uznemirava u posedu, pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomoć nužna i da način na koji se ona vrši odgovara konkretnim prilikama. Borozan je pojasnio da neposredna opasnost podrazumeva da se ulazak u prostor dešava u trenutku kada je opasnost prisutna.
Nužnost samopomoći znači da je ona jedini način zaštite u datom trenutku, dok srazmernost podrazumeva da način odbrane mora odgovarati situaciji. Samopomoć je dozvoljena samo kada su svi ovi uslovi ispunjeni, a u suprotnom, prešlo bi se u kršenje zakona, odnosno u samovlašće.
Borozan je naveo primer u kojem neposredna opasnost ne može biti prisutna ukoliko se u stanu nalazi zakupac koji nije platio kiriju. Institut samopomoći može se koristiti samo kada neko u kratkom vremenskom intervalu ugrožava prava vlasnika, omogućavajući mu da bez čekanja na državne organe zaštiti svoju imovinu.
U zaključku, važno je razumeti da iako Ustav Srbije štiti pravo na privatnost i nepovredivost nepokretnosti, postoje specifične situacije u kojima je ulazak u tuđi prostor dozvoljen bez sudske odluke. Ove situacije su usmerene na zaštitu javnosti i imovine, a važno je da vlasnici znaju svoja prava i obaveze u okviru zakonskih propisa.
