Ministarski sastanak zemalja G7, koji je održan juče u Kanadi, bio je usmeren na povećanje pritiska na Rusiju zbog rata u Ukrajini. Na sastanku su se okupili visoki zvaničnici, uključujući američkog državnog sekretara Marka Rubija i ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibiha, koji je naglasio potrebu za povećanjem isporuka raketa dugog dometa i jačanjem energetskog sektora Ukrajine uoči nadolazeće zime.
Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je ključno izvršiti veći pritisak na Rusiju kako bi Moskva pristala na mirovne pregovore. Kalas je ukazala na to da su SAD već imali angažmane sa Rusijom i da je važno nastaviti sa tim naporima kako bi se postigao mir. U međuvremenu, pokušaji da se organizuje samit između Vladimira Putina i Donalda Trampa su obustavljeni zbog odbijanja Moskve da pristane na trenutni prekid vatre.
Sibiha je pohvalio SAD zbog novih energetskih sankcija ruskim naftnim kompanijama, ističući da je važno nastaviti sa „povećavanjem troškova rata za Putina i njegov režim“. Kanadska ministarka spoljnih poslova Anita Anand najavila je dodatne sankcije Moskvi, koje uključuju ograničenja na ruski program dronova, energiju i plovila ruske flote.
Sastanak G7 takođe je bio prilika da se razmotre američke vojne akcije na Karibima. Američka vojska je izvela najmanje 19 udara na navodne brodove koji su se bavili trgovinom drogom, pri čemu je ubijeno najmanje 76 ljudi. Francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Noel Baro, izrazio je zabrinutost zbog mogućeg kršenja međunarodnog prava, posebno s obzirom na prisustvo Francuske u regionu preko svojih prekomorskih teritorija.
Administracija SAD tvrdi da su ciljani brodovi prevozili drogu i da su vojne akcije u skladu sa članom 51 Povelje UN o samoodbrani. Međutim, nezavisni stručnjaci UN upozorili su da korišćenje smrtonosne sile u međunarodnim vodama bez odgovarajuće pravne osnove predstavlja kršenje međunarodnog prava i vansudska pogubljenja.
U Evropi se oseća panika zbog trenutne situacije, a mnogi se pitaju koja zemlja može da se suprotstavi Rusiji. U svetlu ovih događaja, sada se postavlja pitanje kako će se zapadne zemlje organizovati i koji će koraci biti preduzeti da se obezbedi sigurnost i stabilnost u regionu.
Prvi rezultati sastanka G7 ukazuju na to da su članice odlučne da postignu jedinstvo u pristupu prema Rusiji i podrže Ukrajinu u njenim naporima za odbranu. Ipak, i dalje se postavlja pitanje koliko će pritisak na Rusiju biti efikasan, s obzirom na to da Moskva pokazuje malo volje za pregovorima.
Budućnost sukoba u Ukrajini i dalje ostaje neizvesna, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima u pronalaženju rešenja koja bi vodila ka miru. U tom kontekstu, važno je da zemlje G7 ostanu usklađene i da nastave sa svojim naporima da izvrše pritisak na Rusiju, istovremeno pružajući podršku Ukrajini.
U svetlu ovih tenzija, važno je napomenuti i situaciju na Bliskom istoku, gde se pojavljuju nove pretnje. Izveštaji sugeriraju da Iran priprema talas od 2.000 raketa, dok Izrael preti napadom na iranske nuklearne baze. Ova situacija dodatno komplikuje globalnu sigurnosnu sliku i može imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose.
S obzirom na sve ove izazove, očigledno je da svet stoji na ivici novih sukoba, a međunarodna zajednica mora biti spremna da reaguje na sve pretnje koje se javljaju. U tom smislu, sastanak G7 predstavlja samo jedan korak u pravcu pronalaženja rešenja za trenutne krize, ali je jasno da su potrebne daljnje akcije i saradnja kako bi se obezbedila stabilnost i mir.
