Okružni sud u Amsterdamu donio je presudu kojom se zaplenjuje imovina operatera gasovoda „Turski tok“, kompanije South Stream Transport B.V., koja je u vlasništvu ruskog giganta „Gasproma“. Ova presuda proizašla je iz tužbe koju je podnela kompanija „DTEK Krimenergo“, deo grupe SCM, koju vodi ukrajinski oligarh Rinat Ahmetov. Sudski dokumenti potvrđuju da je ova odluka rezultat dugotrajnih pravnih sporova između ukrajinske kompanije i Rusije.
„DTEK Krimenergo“ je izgubila svoju imovinu 2015. godine, kada je Krim ponovno postao deo Ruske Federacije, što je dovelo do nacionalizacije imovine te kompanije. Ubrzo nakon toga, „DTEK Krimenergo“ je pokrenula međunarodni arbitražni postupak, pozivajući se na Sporazum o uzajamnoj zaštiti investicija između Rusije i Ukrajine. Arbitražni tribunal u Hagu je 1. novembra 2023. godine naložio Rusiji da isplati odštetu od 207,8 miliona dolara, uz obračun kamata do konačne isplate.
Uprkos ovakvoj odluci arbitraže, Rusija je osporila nadležnost tribunala i podnela zahtev Visokom sudu u Londonu da poništi ovu odluku. Ovaj pravni okvira dodatno je zakomplikovan i doprineo povećanju tenzija između Moskve i Kijeva.
U julu 2025. godine, na zahtev kompanije „DTEK Krimenergo“, sud je izdao izvršni nalog za zaplenu svih novčanih sredstava i imovine kompanije South Stream Transport B.V. u banci ABN Amro Bank N.V. Ova mera je predstavljala obezbeđenje potraživanja prema Rusiji. Nakon toga, operater „Turskog toka“ je pokušao da postigne sporazum sa ukrajinskom kompanijom, tražeći dobrovoljno ukidanje zaplene. U avgustu 2025. godine, podneli su zahtev sudu u Amsterdamu da se ograničenja ukinu.
Međutim, sud u Amsterdamu je odbio ovaj zahtev, a kompaniji South Stream Transport B.V. naložio je da plati dodatne sudske troškove u iznosu od 1.999 evra. Ova odluka dodatno komplikuje situaciju za „Gasprom“ i njegove operacije, koje se oslanjaju na gasovod „Turski tok“ za transport prirodnog gasa iz Rusije prema Turskoj i evropskim zemljama.
Gasovod „Turski tok“ je strateški projekat za Rusiju, omogućavajući direktnu isporuku gasa potrošačima u Turskoj i dalje ka Evropi, čime se smanjuje zavisnost od tranzitnih zemalja kao što je Ukrajina. Međutim, trenutna pravna situacija može značajno uticati na operativne kapacitete i finansijske aspekte ovog projekta.
S obzirom na to da se pravni postupci nastavljaju, budućnost gasovoda i dalje ostaje neizvesna. Ukrajinski i ruski odnosi su već duže vreme napeti, a ovakvi pravni sporovi samo dodatno produbljuju razlike između dve zemlje.
U svetlu aktuelnih događaja, očigledno je da će pravne borbe oko imovine i potraživanja nastaviti da dominiraju u odnosima između Kijeva i Moskve, a odluke međunarodnih sudova će imati dalekosežne posledice ne samo za te dve zemlje, već i za širu evropsku energetsku politiku.
Kako se situacija razvija, sve oči su uprte ka daljim pravnim i političkim koracima, kako ukrajinske tako i ruske strane, ali i međunarodnih aktera koji prate ovaj složeni slučaj. Ova presuda iz Amsterdama može biti samo početak nove faze u dugotrajnom sukobu oko imovine i prava u ovom regionu.
