U Rafineriji nafte Pančevo započinje obustava rada proizvodnih postrojenja zbog nedostatka sirove nafte, što je rezultat sankcija koje je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država uvelo prema Naftnoj industriji Srbije (NIS). Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na jučerašnjoj konferenciji za medije poručio je građanima da ne brinu, ističući da Srbija ima dovoljno rezervi. O ovoj situaciji, kao i drugim aktuelnim temama, razgovarali su direktor „Borbe“ Andrija Jorgić i novinar Filip Rodić.
Jorgić smatra da je Amerika počela da vrši pritisak na Srbiju da se opredeli između različitih strana, dok Rodić naglašava da je Srbija, ni kriva ni dužna, najviše nastradala u sukobu između Amerike i Rusije. Prema njegovim rečima, ovaj pritisak traje već tri do četiri godine i Srbija se mora preorijentisati kako bi postala što samostalnija, smanjujući svoju zavisnost od stranih interesa.
Jorgić je takođe naglasio da će obustava rada Rafinerije verovatno dovesti do gužvi na pumpama, jer će NIS-ove pumpe prestati sa radom. On veruje da Srbija treba da iskoristi ovu situaciju i da se postavi kao nezavisna država koja će sarađivati sa svima, bez obzira na pritiske. „Treba da postanemo što manje zavisni od bilo koga,“ dodaje on.
U kontekstu izbornih rezultata u Mionici, Sečnju i Negotinu, Jorgić smatra da je opozicija izgubila podršku biračkog tela. On kritikuje opozicione stranke koje se oslanjaju na mržnju i blokade, napominjući da će im biti teško da privuku birače koji traže konkretne planove za budućnost. Opozicija se, prema njegovim rečima, mora pregrupisati kako bi bila uspešnija na narednim izborima.
Filip Rodić, komentarišući situaciju u NIS-u, koristi poređenje sa „travom koja strada kada se slonovi tuku“. On smatra da Srbija nije umesana u ukrajinsku krizu, ali da je najviše nastradala zbog globalnih sukoba. Rodić veruje da će se situacija sa NIS-om na kraju rešiti, ali upozorava na moguće gužve na pumpama zbog smanjenog broja benzinskih stanica.
Osim toga, Rodić se osvrnuo na lokalne izbore i naglasio da postoji potencijal za polarizaciju među opozicijom. On smatra da bi studentski pokret mogao da uništi opoziciju, jer se ne može osloniti na njihovu podršku. Rodić je primetio da opozicija trenutno igra ulogu žrtve, dok se njihovi zahtevi često svedu na lične napade na vlast, umesto na konkretne političke programe.
Kada je reč o pravosudnom sistemu, Rodić ističe da je on odavno uvučen u političku borbu i da su sudije i tužioci često preuzeli političku agendu. Smatra da bi narodni poslanici trebali imati veću kontrolu nad pravosudnom vlasti. Rodić naglašava da je važno da pravosudni sistem deluje nezavisno, ali da trenutno postoji ozbiljan problem sa sudijama koji krše zakon i bave se politikom.
Na kraju, Jorgić i Rodić upozoravaju na složenost trenutne situacije u Srbiji, gde se građani nalaze na raskrsnici između stranih pritisaka i unutrašnjih političkih tenzija. Njihova analiza ukazuje na potrebu za većom stabilnošću i samostalnošću u donošnju odluka, kao i na važnost jasne vizije budućnosti koja bi mogla privući podršku građana.
