Srbija će ovog leta biti pogođena rekordno visokim temperaturama i ekstremnim vremenskim uslovima, kako predviđa Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). Prosečne temperature u zemlji su se povećale za skoro dva stepena Celzijusa, a očekuje se da će leto 2025. godine biti jedno od najtoplijih u istoriji. Alarmantne najave dolaze i iz susedne Mađarske, gde meteorolozi predviđaju da će temperature tokom leta dostići čak 46-47 stepeni Celzijusa. Ova situacija nije samo lokalni problem; prema izveštaju Svetske meteorološke agencije, glečeri širom sveta se smanjuju, što dodatno pogoršava klimatske uslove.
Klimatolozi već beleže efekte klimatskih promena u Srbiji. Prosečna godišnja temperatura porasla je brže od globalnog proseka, a ovaj trend se nastavlja. Tokom juna, jula i avgusta, RHMZ predviđa toplije vreme od proseka, što znači da će srednja maksimalna temperatura u Beogradu tokom jula dostići oko 30,3 stepena. U avgustu, slične temperature će se nastaviti, uz očekivanje smanjene količine padavina, što može dovesti do sušnih perioda.
Situacija je ozbiljna, a meteorolog Nedeljko Todorović naglašava da su prethodne godine u Srbiji zabeleženi ekstremni vremenski uslovi, uključujući superćelijske oluje. Ove oluje su često prouzrokovale poplave i štetu, ostavljajući za sobom haos u gradovima poput Beograda i Novog Sada. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorava na ozbiljnost situacije, naglašavajući da bi, ako se ne preduzmu hitne mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, temperatura mogla porasti za 2 do 4 stepena do kraja veka.
U svetlu ovih upozorenja, internet portal Big Think objavio je mapu koja prikazuje kako bi svet mogao izgledati sa povećanjem prosečne godišnje temperature za četiri stepena. Ova mapa označava područja koja će postati „nenaseljive pustinje“, uključujući celo Balkansko poluostrvo i delove Evrope poput Austrije i Nemačke. Reke će presušiti, a snijeg na Alpima će nestati, što ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije.
Jedan stepen porasta temperature može imati dalekosežne posledice. Klimatolog Đurđević objašnjava da je jedan stepen ključan, jer dovodi do sistemskih promena u klimatskom sistemu. Sa porastom temperature, očekuju se sve više ekstremnih klimatskih događaja, kao što su suše i poplave, što može značajno uticati na život ljudi i ekosisteme.
Prema rečima stručnjaka Erika Kovača, trenutni modeli predviđaju da će u drugoj polovini ovog veka doći do značajnog zagrevanja. U ravničarskim područjima, letnji maksimumi mogu dostići čak 46-47 stepeni, što predstavlja ozbiljan izazov za život u tim regionima.
Ova situacija zahteva hitnu akciju i promene u politici zaštite životne sredine. Naša budućnost zavisi od sposobnosti da se suočimo sa ovim izazovima i preduzmemo odgovarajuće mere. Ako se nastavi trenutni trend globalnog zagrevanja, posledice će biti katastrofalne, ne samo za Srbiju, već i za ceo svet. S obzirom na sve veće ekstremne vremenske uslove, važno je da se zajednica, vlasti i pojedinci angažuju kako bi se smanjili efekti klimatskih promena i očuvala planeta za buduće generacije.
