U savremenom društvu, sve veći broj ljudi, posebno starije generacije, postaje žrtva internet prevara. Fenomen koji se naziva „majka tinejdžerka“ pokazuje kako emocionalno ranjivi pojedinci, često zbog nedostatka tehnološke pismenosti i usamljenosti, lako padaju na slatkorečive poruke lažnih profila. Ovi prevaranti, koristeći slike poznatih ličnosti ili atraktivnih osoba, manipuliraju svojim žrtvama s ciljem finansijskog iscrpljivanja.
Svedočanstvo jedne devojke iz Srbije osvetljava ovu problematiku. Njena majka, koja ima pedeset godina, počela je da se dopisuje sa nepoznatom osobom na Instagramu. Ovaj profil, koji ima mnogo pratilaca, ali malo objava, navodno dolazi iz Turske, ali je očigledno lažan. Međutim, majka nije bila svesna toga, jer ne zna strani jezik i koristi Google Translate za komunikaciju. Njena opsesija dopisivanjem postala je vidna; stalno provodi vreme na telefonu, čak i kada bi trebala da se posveti drugim aktivnostima.
Devojka oseća nemoć u vezi sa situacijom. Njihov odnos je takav da nije u mogućnosti da otvoreno razgovara sa majkom o ovim temama, jer se plaši reakcije. Pokušala je da istraži poruke koje majka razmenjuje, i otkrila je da se u njima pominju glasovne poruke i mogućnost viđanja, što bi zahtevalo putovanje u Tursku. U strahu da bi njena majka mogla biti prevarena, zaključala je njen profil kako bi sprečila dalju interakciju sa prevarantom.
Ovaj slučaj nije izolovan. U online zajednici, mnogi su podelili slične priče. Jedan korisnik je ispričao o majci svog druga koja je mesecima komunicirala sa osobom za koju je verovala da je poznati turski glumac. Nakon što su se „zaljubili“, prevarant je tražio novac, a na kraju je uspeo da izvuče oko 40.000 evra. Njena reakcija na pitanja o novcu bila je: „Ne znate vi kako je to biti usamljen.“
Drugi korisnici su izneli još potresnije primere. Jedan od njih je rekao da je njegov otac, u kasnim sedamdesetim, bio uveren da se dopisuje sa Vladimirom Putinom, jer je profil imao privatne slike ruskog predsednika. Na sve pokušaje da ga uvere da je reč o prevari, otac je odgovarao da je sin ljubomoran. Slične situacije se dešavaju i sa drugim poznatim ličnostima. Na primer, jedna starija žena je poslala novac osobi za koju je verovala da je muzičar Stjepan Hauser, uprkos tome što je pravi umetnik objavio da je to lažni profil.
Ove priče ukazuju na ozbiljan problem u društvu. Starije generacije, često prepuštene same sebi i bez dovoljno znanja o internetu, postaju laka meta za prevarante. Ova situacija postavlja pitanje kako pomoći ovim ljudima da postanu svesniji potencijalnih opasnosti na mreži i kako poboljšati njihovu digitalnu pismenost.
Za više efikasnu zaštitu, važno je edukovati starije osobe o rizicima korišćenja društvenih mreža. To može uključivati radionice i informativne kampanje koje objašnjavaju kako prepoznati lažne profile i prevare. Takođe, porodice treba da budu uključene u ovaj proces, kako bi mogle da pruže podršku i pomoć. U nekim slučajevima, može biti potrebno postaviti određene sigurnosne mere, poput zaštite privatnosti na društvenim mrežama ili korišćenja aplikacija koje pomažu u prepoznavanju prevara.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebno više svesti o ovom fenomenu. Internet prevaranti koriste razne strategije kako bi manipulisali ljudima, a starije generacije su posebno ranjive. Edukacija, otvorena komunikacija i podrška porodice mogu biti ključni faktori u prevenciji ovih prevara. U svetu gde je tehnologija sveprisutna, važno je da svi, posebno stariji, budu svesni potencijalnih opasnosti i načina na koje se mogu zaštititi.
