Jelena Trivić, predsednica opozicionog Narodnog fronta u Republici Srpskoj, našla se u središtu pažnje nakon što je dobila otvorene pretnje smrću putem komentara na društvenim mrežama. Ove pretnje su usledile nakon njene objave o koncertu Marka Perkovića Tompsona, koji je održan u Širokom Brijegu proteklog vikenda. Trivićeva je u svojoj objavi ukazala na ozbiljan problem koji se tiče širenja ustaške ideologije, naglašavajući da su ustaški pokliči poput „za dom spremni“ i ustaška obeležja postali prisutni tokom koncerta.
Trivić je istakla da je koncert Tompsona, poznatog po svojim kontroverznim pesmama i povezivanju sa ustaškom tradicijom, izazvao veliku pažnju i osudu. Ona je podsetila na istorijske zločine koje su počinili ustaši tokom Drugog svetskog rata, kada je stradalo više od milion Srba, ali i Jevreja i Roma. Ovi zločini su se često dešavali u masovnim pokoljima i koncentracionim logorima. Trivićeva je naglasila potrebu da se takve ideologije ne tolerišu, posebno kada zvanične vlasti u Hrvatskoj ne preduzimaju adekvatne mere da zabrane ovakve nastupe.
U svojoj objavi, Trivić je osudila ne samo koncert, već i širenje takvih ideja u BiH, pozivajući se na odgovornost društva da se bori protiv svakog oblika nacionalizma i mržnje. Pretnje koje je primila nakon objave, s druge strane, pokazuju koliko je situacija ozbiljna i koliko je važno da se javne ličnosti suoče sa posledicama svojih stavova.
Ova situacija ukazuje na širu sliku političke i društvene klime u Bosni i Hercegovini, gde se često prepliću različiti nacionalizmi i istorijski narativi. U ovom kontekstu, Trivić se bori protiv onoga što vidi kao pokušaj rehabilitacije ustaških ideja, koje su, prema njenim rečima, još uvek prisutne u nekim delovima društva. Njena hrabra borba za istinu i pravdu, iako se suočava sa pretnjama, može poslužiti kao inspiracija za druge da se bore protiv mržnje i netolerancije.
U društvu gde su podela i netrpeljivost često na delu, Trivićeva je odlučila da ne ćuti. Njena izjava o tome da BiH mora preuzeti odgovornost za sprečavanje širenja ovakvih ideologija odražava ozbiljnost trenutka. Ona se nada da će njene reči podstaknuti javnu diskusiju o ovom važnom pitanju i možda čak i dovesti do promena u pristupu prema ovakvim manifestacijama kulture.
U ovom trenutku, važno je napomenuti da je Trivić, kao politička figura, stavila svoj život na kocku kako bi se suprotstavila onome što smatra opasnim ideologijama. Njena borba nije samo lična već i politička, jer se bori za budućnost društva u kojem će mržnja i netolerancija biti isključeni iz svakodnevnog života.
Pretnje koje je primila su alarmantne i pokazuju koliko je važno da se društvo osudi svaki oblik nasilja, kako verbalnog tako i fizičkog. U svetu gde su političke razlike često praćene pretnjama i nasiljem, Trivićeva predstavlja glas koji se ne boji da se suprotstavi. Njena hrabrost može poslužiti kao podsticaj drugima da se takođe bore protiv nepravde i mržnje, bez obzira na posledice.
Na kraju, Trivićeva je pozvala sve koji dele njen stav da se okupe i zajedno bore protiv onoga što smatraju nepravdom. Njena poruka je jasna: moramo štititi istinu i pravdu, čak i kada je to opasno. U svetu koji se sve više polarizuje, njen glas je važan podsetnik da borba za pravdu nikada ne sme prestati.
