Mnogi ljudi koji su ikada tražili posao znaju koliko je izazovno napisati radnu biografiju koja će privući pažnju poslodavca, posebno kada se radi o isticanju veština i kvalifikacija bez puno radnog iskustva. U potrazi za savršenim CV-jem, mnogi pribegavaju preuveličavanju ili čak laganju o svojim prethodnim pozicijama, godinama iskustva ili specifičnim znanjima. Ova tema nedavno je postala predmet diskusije na društvenoj mreži „Redit“, kada je jedna studentkinja postavila pitanje o tome da li je prihvatljivo dodavati lažne informacije u CV.
Studentkinja je, u potrazi za poslom dispečera, izrazila zabrinutost da li bi laganje u radnoj biografiji moglo negativno ili pozitivno uticati na njen budući posao. Ona je priznala da je jedino radno iskustvo imala u butiku, i to kratko, te se pitala da li bi dodavanje neproverenih informacija o svom radnom iskustvu moglo povećati njene šanse za zapošljavanje. Njeno pitanje izazvalo je brojne komentare na mreži, koji su otkrili koliko se ljudi zapravo upuštaju u prevaru prilikom pisanja biografija.
Mnogi komentatori su savjetovali da je u redu „folirati“ dok se ne uspe, dok su drugi otvoreno priznali da su lagali u svojim CV-ima. Jedan korisnik je napisao: „Naravno da treba lagati. Ono za šta si čula, napiši da super znaš.“ Drugi su delili svoja iskustva o tome kako su se upustili u laži, ali su se kasnije suočili sa posledicama kada je trebalo da rade sa tehnologijama koje nisu poznavali. „Na jednom intervjuu sam slagao da sam radio s nekim tehnologijama za koje tada nisam ni čuo. Prošao sam intervju, ali sam ubrzo morao zaista raditi s tim stvarima koje nisam znao, što mi je stvorilo veliki stres,“ napisao je jedan korisnik, koji je na teži način naučio lekciju o iskrenosti.
Ipak, postojali su i oni koji su smatrali da se laži u CV-u ne isplate. Jedan radnik je rekao: „Ako lažeš u CV-ju, to je težak autogol. Uopšte se ne isplati lagati u CV-ju.“ S druge strane, većina komentara sugerisala je da su male prepravke u radnoj biografiji dozvoljene, ali uz određenu meru. Ljudi su se složili da nije u redu lažno predstavljati stvari koje su lako proverljive, ali da je u redu malo „napumpati“ informacije koje se ne mogu lako proveriti.
Jedan od komentara bio je: „Da li staviti da si radio nešto što apsolutno nikad nisi radio – apsolutno ne. Da li sebe predstaviti u malo boljem svetlu nego što je zaista istina (tipa bio sam senior programer iako sam bio medior) – što da ne.“ Mnogi su savetovali da se u CV-u prvo navede poslednji posao, dok se prethodni može prikazati bez tačnih datuma, ukoliko je to potrebno.
U suštini, korisnici su delili savete o tome kako da se izbegnu nepredviđene situacije prilikom zapošljavanja. „Lako proverljive stvari nikad. Ali gluposti tipa ‘godine iskustva u X tehnologiji’ uvek malo napumpati ako se može pokriti znanjem,“ savetovali su. Ova diskusija ukazuje na to da se i dalje vodi borba između želje za istinom i potrebom za zapošljavanjem, a mnogi se osećaju primorani da se upuste u laži kako bi se istakli među ostalim kandidatima.
U današnjem svetu rada gde je konkurencija velika, važno je razmisliti o rizicima koji dolaze sa laganjem u radnoj biografiji. Iako neki smatraju da je to neophodno zlo, istina je da iskrenost može dugoročno doneti više koristi nego prevara. Na kraju, poslodavci često cene autentičnost i integritet, što može biti daleko važnije od nekoliko preuveličanih stavki u CV-u.
