Gorivo na bazi soje uskoro više neće moći da se predstavlja kao obnovljiv izvor energije, prema novim planovima Evropske komisije. U okviru nove uredbe, biodizel od soje biće klasifikovan kao supstanca visokog rizika po životnu sredinu, što može dovesti do njegovog potpunog ukidanja. Ovaj potez dolazi u svetlu sve većih zabrinutosti o uticaju uzgoja soje na životnu sredinu, posebno u odnosu na krčenje šuma i degradaciju zemljišta.
Ako nova uredba bude usvojena, naftne kompanije neće moći da koriste sojino ulje kao „zeleno gorivo“ kako bi ispunile svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Predložena uredba predviđa postepeno smanjenje useva koji se gaje na račun prirodnih područja važnih za skladištenje ugljenika, a njihov udeo u ukupnoj potrošnji goriva moraće da se smanjuje iz godine u godinu, sve do nule do 2030. godine.
Evropska unija jasno šalje poruku da biogoriva koja doprinose krčenju šuma i degradaciji zemljišta više nemaju mesto u tranziciji ka čistijoj energiji. Ovaj korak dolazi nakon ranijih zabrana koje su se uglavnom odnosile na palmino ulje, čija proizvodnja često dovodi do uništavanja tropskih prašuma u jugoistočnoj Aziji. Međutim, sve veći broj izveštaja ukazuje na to da i uzgoj soje ima ozbiljne posledice po životnu sredinu.
Soja se gaji u ogromnim razmerama, posebno na prerijama američkog Srednjeg zapada, ali i u Brazilu i Argentini, gde se najčešće koristi kao stočna hrana, a zatim i kao sirovina za biodizel. Stručnjaci su saglasni u oceni da su biogoriva proizvedena od soje dvostruko štetnija za planetu od fosilnog dizela. Cijan Delani iz organizacije Transport & Environment naglašava da ovo predstavlja ozbiljan problem za klimatske promene.
Nemačko udruženje za zaštitu životne sredine (DUH) takođe je podržalo ovaj potez Evropske komisije, pozivajući na hitnu primenu uredbe u Nemačkoj. Studija koju je DUH naručio prošle godine izazvala je veliku pažnju javnosti, zaključujući da biodizel od soje može biti jednako štetan kao fosilni dizel, a u mnogim slučajevima i štetniji za klimu.
Evropska komisija se nada da će ovim potezom podstaći prelazak na zaista obnovljive izvore energije koje ne ugrožavaju prirodne ekosisteme. U ovom trenutku, fokus EU je na smanjenju emisija CO2 i prelasku na održivije oblike energije koji će imati manje negativan uticaj na životnu sredinu.
Očekuje se da će nova regulativa izazvati široku debatu među industrijom i potrošačima. Naime, naftne kompanije i proizvođači biodizela će morati da revidiraju svoje strategije i pronađu alternativne izvore sirovina koji su ekološki prihvatljiviji. Ovo može značiti veće investicije u istraživanje i razvoj novih tehnologija koje bi omogućile proizvodnju goriva iz održivijih izvora.
Prvi koraci ka implementaciji uredbe mogli bi se očekivati već naredne godine, a mnogi analitičari predviđaju da će ovo imati dugoročne posledice ne samo na tržište biogoriva, već i na šire ekonomske tokove u Evropskoj uniji. Pitanje održivosti i zaštite životne sredine postaje sve važnije u globalnom kontekstu, a EU se postavlja kao lider u ovoj oblasti.
Ukoliko se nova uredba usvoji, to će predstavljati značajan korak ka očuvanju prirodnih resursa i smanjenju negativnog uticaja ljudskih aktivnosti na životnu sredinu. Evropska unija nastavlja da se suočava s izazovima klimatskih promena i teži ka stvaranju održivijeg i ekološki prihvatljivijeg budućnosti.
