Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je važnost evropskih integracija i federalizma kao jedinog održivog puta za Bosnu i Hercegovinu (BiH). Ove izjave izneo je u Zagrebu povodom obeležavanja 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je okončao rat u BiH. Plenković je naglasio kako su evropske i transatlantske integracije ključne za postizanje stabilnosti i mira u regionu.
On je rekao da je BiH potrebna podela vlasti i dijalog među svim etničkim grupama kako bi se obezbedila prava Bošnjaka, Srba i Hrvata. Plenković je podsetio na to da su interesi Hrvata u BiH ostali nepromenjeni od 90-ih godina, te da je važno da svi građani uživaju jednaka prava i dostojanstvo.
Hrvatska je, prema rečima Plenkovića, bila među prvima koja je priznala BiH 1992. godine i tokom sukoba u BiH je primila više od 400.000 izbeglica. Održavanje humanitarne pomoći i podrške tokom rata pokazalo je solidarnost Hrvatske prema Bosni i Hercegovini, iako je sama bila u ratu. Plenković je naglasio da je saosećanje i dalje prisutno i da Hrvatska ostaje posvećena podršci BiH na njenom putu ka EU.
U drugom delu svog obraćanja, Plenković se osvrnuo na kritike predsednika Republike Zorana Milanovića u vezi sa nabavkom borbenih aviona Rafale. Milanović je izrazio zabrinutost zbog kupovine polovnih aviona i potrebi za dodatnim unapređivanjem, što bi moglo povećati troškove. On je takođe ukazao na to da je Francuska prodala nove avione Srbiji, a da se zvanični Zagreb nije konsultovao o ovoj temi.
Plenković je odgovorio da Milanović treba da svoje primedbe iznese Francuzima i da su Rafali već isplaćeni i funkcionalni. Podsetio je da Hrvatska ima najsnažnije ratno vazduhoplovstvo između Nemačke i Grčke, dok je oprema Srbije, prema njegovim rečima, na nižem nivou u odnosu na standarde NATO-a.
U vezi sa izbornim zakonom u BiH, Plenković je izrazio očekivanje da će pre opštih izbora iduće godine biti postignut dogovor o izmenama zakona kako bi se sprečilo preglasavanje Hrvata u zajedničkim institucijama. Ova situacija je posebno naglašena slučajem Željka Komšića, koji je biran kao hrvatski član Predsedništva uz podršku dominantno bošnjačkih birača. Plenković je naglasio da bi dogovor o izbornom zakonu bio od velike koristi za sve strane i da je to u skladu sa principima dogovorenim tokom pregovora u Dejtonu.
Plenković je dodao da se nada da će doći do razumevanja među političkim strankama u BiH i da će se sprečiti situacije u kojima jedan narod bira političke predstavnike drugog naroda. Ovaj problem je izazvao napetosti između hrvatskih političkih predstavnika u BiH i onih koji su na vlasti, a kao rezultat toga, hrvatska politika nije u kontaktu sa Komšićem.
Sve ove teme i izazove Plenković je izložio na konferenciji u Zagrebu, naglašavajući da je važno raditi na jačanju institucija i stabilnosti u regionu. Ukazao je na to da je održiv mir moguć jedino kroz dijalog, kompromis i jačanje saradnje među svim etničkim grupama u BiH.
Na kraju, Plenković je ponovio stav da Hrvatska ostaje posvećena evropskom putu BiH i da će nastaviti da pruža podršku svim naporima koji vode ka stabilnijem i prosperitetnijem regionu. Njegove reči odražavaju dugoročnu strategiju Hrvatske u pogledu BiH i njene budućnosti unutar evropskih struktura.
