Američki predsednik Donald Tramp nije poslao poruku Mađarskoj o obustavi kupovine ruske nafte, kako su to preneli neki mediji. Ovo je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto tokom intervjua za podkast „Fight Hour“. Sijarto je istakao da „proratni briselski političari“ pokušavaju da prekinu sve veze saradnje između Evrope i Rusije u energetskom sektoru. Prema njegovim rečima, glavni gubitnik u ovoj situaciji je Evropa, čija ekonomija počinje da slabi zbog uništenja modela evropskog ekonomskog rasta.
Ministar je naveo da postoje dve grupe evropskih država. Prva grupa „ogovara“ Rusiju, dok neke od tih zemalja tajno kupuju sirovu naftu iz Rusije. Druga grupa, kojoj pripadaju Mađarska i Slovačka, otvoreno kupuje rusku naftu. Sijarto je naglasio značaj naftovoda Družba za energetsku sigurnost Mađarske, ističući da mađarska infrastruktura ne može da funkcioniše bez ovog naftovoda. On je dodao da naftovod iz Hrvatske može biti koristan kao pomoćni, ali nije dovoljan za snabdevanje Mađarske i Slovačke.
Tramp je na sastanku „Koalicije voljnih“ 4. septembra rekao evropskim liderima da moraju prestati sa kupovinom ruske nafte, ističući da prodaja ovog energenta pomaže Moskvi da finansira rat protiv Ukrajine. Neimenovani zvaničnik Bele kuće je za Rojters izjavio da je Tramp napomenuo da je Rusija tokom protekle godine zaradila 1,1 milijardu evra prodajom goriva Evropskoj uniji. Takođe, evropski lideri, prema rečima zvaničnika, moraju da vrše ekonomski pritisak na Kinu zbog podrške ruskim vojnim naporima.
S obzirom na ovu konstelaciju snaga, Mađarska se suočava sa izazovima u očuvanju svoje energetske nezavisnosti. Sijarto je ukazao na to da je saradnja sa Rusijom u energetskom sektoru neophodna za stabilnost i razvoj mađarske ekonomije. U tom smislu, on je naglasio da je važno zadržati otvorene kanale komunikacije i saradnje s Rusijom, a ne se priklanjati pritiscima iz Brisela ili Vašingtona.
Ovakav stav Mađarske se ne sviđa mnogim evropskim liderima koji su odlučili da se distanciraju od Rusije zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini. Te zemlje smatraju da bi svaka kupovina ruske nafte bila podrška Moskvi u trenutku kada bi se trebali primeniti stroži ekonomski sankcije. Mađarska, s druge strane, insistira na tome da njene energetske potrebe ne mogu biti zadovoljene bez ruskih resursa.
Sijarto je takođe istakao da su evropski lideri suočeni sa dilemom – da li da slušaju pritiske iz Brisela ili da se fokusiraju na sopstvene energetske potrebe i ekonomsku stabilnost. On je naglasio da je energetska sigurnost neophodna za sve zemlje članice EU, a da bi se to postiglo, potrebno je održati otvorene kanale za nabavku energenata, uključujući rusku naftu.
Na kraju, čini se da će energetska politika Mađarske i dalje biti u fokusu evropskih i svetskih medija, posebno u svetlu trenutne geopolitičke situacije. S obzirom na to da se sukob u Ukrajini nastavlja, a pritisci na evropske zemlje da se distanciraju od Rusije postaju sve jači, Mađarska će morati da balansira između svojih ekonomskih interesa i političkih pritisaka. Sijarto je jasno stavio do znanja da Mađarska ne namerava da odustane od svojih strateških interesa u energetskom sektoru, čak i ako to znači da će se suočiti sa kritikama ili sankcijama iz drugih evropskih zemalja.
