Predsednik Hrvatskog sabora, Gordan Jandroković, nedavno je izneo značajnu izjavu u vezi s korišćenjem pokliča „Za dom spremni“. On je naglasio da će ovaj poklič biti kažnjavan ukoliko se koristi u kontekstu veličanja ustaškog režima i Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Hrvatskoj ponovo otvaraju diskusije o kontroverznim simbolima i njihovim istorijskim konotacijama.
Jandroković je jasno stavio do znanja da osuđuje ustaški režim i NDH, ali je takođe kritikovao komunistički totalitarizam. Ovaj stav ukazuje na pokušaj da se uspostavi ravnoteža u pristupu različitim delovima hrvatske istorije, koji su često predmet polarizovanih diskusija. On je naglasio da će se protiviti bilo kakvim provokacijama koje imaju za cilj veličanje ustaškog režima, što sugeriše da će se pridržavati strožih pravila u vezi s upotrebom ovakvih simbola u parlamentu.
U kontekstu političke klime u Hrvatskoj, Jandrokovićeva izjava može se smatrati pokušajem da se smire tenzije i da se uspostavi jasna linija između istorijskih interpretacija koje su prihvatljive i onih koje nisu. Korišćenje vojnog pozdrava „Za dom spremni“ često izaziva kontroverze, posebno među onima koji ga povezuju sa ustaškim režimom, koji je bio na vlasti tokom Drugog svetskog rata i poznat je po svojim zločinima.
Historijski gledano, ustaški režim je bio odgovoran za brojne zločine protiv Srba, Jevreja, Roma i drugih manjinskih grupa, što ostavlja duboke ožiljke u kolektivnoj svesti naroda. S druge strane, pitanje o tome kako se nositi s komunističkim nasleđem i njegovim zločinima takođe ostaje otvoreno. Jandroković je pokušao da izbalansira ovu debatu, ističući da nijedna totalitarna ideologija ne bi trebala biti glorifikovana.
U okviru sabora, Jandroković je rekao da će, ukoliko primeti da se poklič koristi kao provokacija, odmah reagovati i sankcionisati takvo ponašanje. Ova izjava dolazi nakon višegodišnjih rasprava o identitetu i nacionalnom ponosu, koje su često bile obeležene polarizacijom unutar društva. Mnogi u Hrvatskoj pozdravljaju Jandrokovićev stav kao korak ka većem razumevanju i pomirenju, dok drugi smatraju da je potrebno dublje razmotriti pitanje nacionalne simbolike i njenog mesta u modernoj hrvatskoj državi.
Osim političkih implikacija, ova tema ima i važnu društvenu dimenziju. Mnoge nevladine organizacije i aktivisti pozivaju na veću svest o prošlosti i njenim posledicama, smatrajući da je edukacija ključna za prevazilaženje podela u društvu. Diskusije o terminologiji i simbolima, kao što je „Za dom spremni“, često vode do šireg pitanja o identitetu i vrednostima koje oblikuju savremenu Hrvatsku.
U svetlu Jandrokovićeve izjave, može se očekivati da će se ova tema ponovo naći na agendi političkih rasprava, kako u saboru, tako i u širem društvenom kontekstu. Potrebno je pronaći balans između sećanja na prošlost i izgradnje budućnosti koja će biti inkluzivna za sve građane, bez obzira na njihovu etničku ili političku pripadnost.
U zaključku, Jandrokovićeva izjava o kažnjavanju korišćenja pokliča „Za dom spremni“ u kontekstu veličanja ustaškog režima predstavlja značajan korak u pravcu razumevanja i suočavanja sa kompleksnom istorijom Hrvatske. Ova tema će, bez sumnje, ostati relevantna i u budućim raspravama o nacionalnom identitetu i simbolici, a njen ishod će zavisiti od sposobnosti društva da se suoči sa prošlošću i izgradi budućnost koja će biti pravedna i tolerantna.
