Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, podneo je Skupštini predlog za promenu Ustava, s ciljem da se pravo na nerad nedeljom i u dane državnih i drugih praznika utemelji na ustavnom nivou. Ovaj predlog predstavlja značajan korak ka unapređenju prava zaposlenih i osiguranju njihovog odmora.
U saopštenju Milatovića navedeno je da se, prema članu 155 stav 1 Ustava Crne Gore, predlaže dopuna člana 64 Ustava. Ova dopuna bi definisala opšte pravilo da zaposleni u Crnoj Gori ne rade nedeljom i na dane državnih i drugih praznika propisanih zakonom. Međutim, predviđa se i mogućnost da se zakonom propišu izuzeci za delatnosti u kojima je to neophodno radi zaštite javnog interesa.
Ova inicijativa je pokrenuta kao odgovor na odluku Ustavnog suda Crne Gore, koja je doneta 28. januara 2026. godine. U ovoj odluci, Ustavni sud je ukinuo član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, smatrajući da on krši slobodu preduzetništva i princip jednakosti pred zakonom. Odluka suda je ukazala na potrebu za jasnijim regulisanjem prava zaposlenih, posebno u kontekstu neradnih dana.
U trenutnom pravnom okviru, zaposlenima u Crnoj Gori često se ne garantuje pravo na nerad u nedelju i na praznike, što može stvoriti dodatni pritisak na radnike. Ovaj predlog za promenu Ustava ima za cilj da osigura da svi zaposleni imaju pravo na odmor i vreme za porodicu, čime se unapređuje njihova kvaliteta života.
Pored pozitivnog uticaja na radnike, ovakva regulativa može imati i dugoročne pozitivne efekte na društvo u celini. Povećanje slobodnog vremena može doprineti boljoj ravnoteži između poslovnog i privatnog života, što je posebno važno u savremenom svetu gde se sve više naglašava značaj mentalnog zdravlja i dobrobiti pojedinca.
Mnogi stručnjaci i organizacije za ljudska prava podržavaju ovu inicijativu, ističući da je pravo na odmor osnovno ljudsko pravo. Oni veruju da bi uvođenje ovog zakona moglo smanjiti stres i povećati produktivnost zaposlenih. Takođe, omogućavanje radnicima da provode više vremena sa porodicom i prijateljima može doprineti jačanju socijalnih veza u zajednici.
Međutim, postoje i kritike koje se odnose na mogućnost implementacije ovog zakona, posebno u sektorima gde su radne aktivnosti neophodne tokom vikenda i praznika, poput zdravstvene zaštite, ugostiteljstva i maloprodaje. Postavlja se pitanje kako će se obezbediti nesmetano funkcionisanje ovih sektora, a istovremeno zaštititi prava zaposlenih.
Neki poslodavci izražavaju zabrinutost da bi ovakva regulativa mogla negativno uticati na njihove poslovne operacije i profitabilnost. Stoga, važno je pronaći ravnotežu između prava zaposlenih i potreba poslodavaca. U tom smislu, predložena mogućnost izuzetaka može biti ključna za postizanje ovog cilja.
Uprkos izazovima, predlog Jakova Milatovića može značiti značajan pomak ka unapređenju prava radnika u Crnoj Gori. Ovaj korak može postaviti temelje za buduće reforme koje će se baviti pitanjima radnih prava i uslova rada.
Ukoliko Skupština usvoji ovaj predlog, Crna Gora bi se pridružila brojnim zemljama koje su već uvele zakone koji štite pravo na nerad u nedelju i na praznike. Ova inicijativa predstavlja priliku za unapređenje radnih prava i obezbeđivanje boljih uslova života za sve zaposlene u zemlji.
S obzirom na sve veće zahteve za pravima radnika širom sveta, Crna Gora može postati primer za druge zemlje u regionu, pokazujući da je moguće uspostaviti ravnotežu između ekonomskih potreba i prava pojedinca.
