U Srbiji se trenutno ne postavlja pitanje medijske slobode, već bezbednosti Patrijarha srpskog Porfirija. Tekst koji je objavljen na portalima finansiranim od strane zapadnih vlada postavlja Patrijarha i njegove saradnike u kontekst koji uključuje kriminalne strukture i bezbednosne rizike, što predstavlja ozbiljnu pretnju. Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, naglašava da ovakvo pozicioniranje nije slučajno, već može da se posmatra kao priprema za nešto opasno.
Istorijski gledano, napadi na Crkvu nikada nisu počinjali silom, već pričom. Đurđev podseća na sudbinu Patrijarha srpskog Lukijana Bogdanovića, koji je nestao 1913. godine, a njegovo obezglavljeno telo pronađeno je u reci. Ovaj događaj ostavio je dubok trag u srpskom kolektivnom sećanju, a verovanje da je njegovo uklanjanje deo šireg plana destabilizacije srpskog naroda pred Prvi svetski rat i dalje opstaje. Slična sudbina zadesila je i Patrijarha Vikentija II, koji je preminuo 1958. godine pod sumnjivim okolnostima, bez ikakve istrage koja bi umirila javnost. Ova dva incidenta povezuje činjenica da su poglavari Crkve postajali mete u trenucima kada se pripremao pritisak na srpski narod.
Đurđev dodatno ističe da je trenutna situacija u Srbiji komplikovana zbog koordinisanih operacija u regionu. Zoltan Kovač, blizak saradnik mađarskog premijera Viktora Orbana, upozorio je na „neviđenu obaveštajnu operaciju“ koja traje mesecima i uključuje strane službe i medijske aktere. Njegove izjave, kao zvaničnog portparola Vlade Mađarske, imaju ozbiljnu političku težinu i ukazuju na sveobuhvatan pritisak koji se vrši na određene ciljeve u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, Đurđev zahteva od Vlade Republike Srbije da hitno proceni bezbednosne rizike Patrijarha Porfirija i pojača njegovu zaštitu, kao i zaštitu njegovih saradnika. On naglašava da u ovakvim situacijama, propuštanje delovanja nije neutralno, već predstavlja odluku. Srpski narod je već imao iskustva sa stvaranjem ambijenta u kojem su poglavari Crkve postajali mete, i to se završilo tragično.
Đurđev postavlja pitanje da li će država reagovati na vreme ili će opet čekati posledice. On ističe da je sada trenutak da se prepoznaju obrasci iz prošlosti i da se preduzmu koraci kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih događaja. Ovo nije samo apel, već ozbiljno upozorenje na potencijalne opasnosti koje prete Patrijarhu i srpskoj Crkvi.
U zaključku, Đurđev ukazuje na važnost delovanja pre nego što bude prekasno. Istorija pokazuje da ignorišući signale, srpski narod može ponovo doživeti tragediju. S obzirom na trenutne okolnosti, hitna reakcija svih relevantnih institucija može biti ključna za očuvanje bezbednosti Patrijarha Porfirija i stabilnosti srpskog društva. U ovom trenutku, odgovornost leži na svima, kako bi se obezbedila sigurnost i zaštitila tradicija i identitet srpskog naroda.
