Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivan Bošnjak izrazio je optimizam povodom sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je razmatran izveštaj o radu UNMIK-a. Ovaj izveštaj, prema njegovim rečima, predstavlja dokaz da Rezolucija 1244 i dalje postoji, što je ključno za dalji rad misija kao što su UNMIK i KFOR.
Bošnjak je naglasio važnost očuvanja strukture i uloge ovih misija za održavanje reda, mira, demokratije, kao i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. On je istakao da je to u interesu ne samo Srba, već i svih onih koji se suočavaju s posledicama zakona o strancima, što se odnosi na dokumenta koja koriste, kao i na imovinu i vozila.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić dao je jezgrovito obraćanje koje je oslikalo opšti položaj Srba i manjinskih zajednica, koje se suočavaju s administrativnim problemima i asimilacijom. Bošnjak je istakao da su u pitanju principi, a ne procedure, naglašavajući da se sve što je drugačije ili ima drugi identitet, smatra nepoželjnim na Kosovu i Metohiji.
Na Kosovu i Metohiji, prema Bošnjakovim rečima, postoji stalan pritisak na sve koji dolaze iz centralne Srbije, uključujući srpske patrijarhe i vernike, kao i na pripadnike drugih manjinskih zajednica poput Bošnjaka i Gorana. Ovaj pritisak se očituje i u pokušajima da se onemogući upotreba jezika.
Bošnjak je takođe ukazao na to da Priština nastoji da se pridruži Savetu Evrope, koji bi trebao da se bavi položajem manjina i visokim evropskim standardima prava svih građana na određenoj teritoriji. Međutim, vlasti u Prištini koriste tehničke mandate kako bi stvorile novu situaciju na terenu, izbegavajući obavezu da obezbede adekvatnog predstavnika za pregovore sa Srbijom.
Naglasio je i da se čitav proces evropskih integracija stalno vraća na poglavlje 35, koje zahteva unapređenje dijaloga. Bošnjak se pitao kako može doći do unapređenja dijaloga kada sa druge strane nema adekvatnog sagovornika, a kada se sagovornik pojavi na tehničkom nivou, kao što je Besnik Bislimi, oni odbijaju bilo kakva kompromisna rešenja i postavljaju dodatne uslove.
On je istakao da Srbija, kroz posvećenost miru i očuvanju prisustva Srba na Kosovu i Metohiji, kao i principijelnu politiku nesvrstavanja u vojni blok, uz nastavak evrointegracija, čini najviše što može da pomogne svom položaju i Srbima u južnoj srpskoj pokrajini.
Bošnjak je zaključio da je prisustvo Srbije na ovom nivou u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija važno kako bi Srbija još jednom pokazala da takozvano Kosovo niti pripada, niti može postati članica Ujedinjenih nacija u punom kapacitetu. Ovaj stav naglašava odlučnost Srbije da zaštiti svoje interese i prava svojih građana na Kosovu i Metohiji, i da se bori protiv asimilacije i neprihvatanja drugih identiteta u ovom regionu.
U svetlu ovih događanja, jasno je da se situacija na Kosovu i Metohiji i dalje komplikuje, te da su potrebni dijalog i razumevanje između različitih zajednica kako bi se postigao trajni mir i stabilnost. Srbija će nastaviti da se zalaže za prava svojih građana i očuvanje suvereniteta, dok će međunarodna zajednica imati ključnu ulogu u ovim procesima. U tom kontekstu, značaj prisustva UNMIK-a i KFOR-a ostaje od presudnog značaja za održavanje mira i stabilnosti u regionu.
