Ombudsman je nedavno objavio izveštaj koji ukazuje na ozbiljne nedostatke u reakciji nadležnih institucija u slučaju učenika osnovne škole u Crnoj Gori, koji je pokazivao agresivno ponašanje tokom nastave. Ovaj slučaj je izazvao zabrinutost među vršnjacima i učiteljima, a situacija je postala kritična kada je učenik udario učiteljicu.
Prema izveštaju Ombudsmana, situacija je zahtevala pravovremenu intervenciju i podršku za rani razvoj, kako bi se učenik uključio u obrazovni sistem prema svojim mogućnostima. Umesto toga, došlo je do izostanka adekvatne reakcije, što je rezultiralo daljim pogoršanjem situacije. Učenik je, prema rečima Ombudsmana, onemogućen da ostvari svoje potencijale i prava, uključujući pristup dodatnim uslugama u zajednici, kao što su dnevni centri.
Ombudsman je takođe ukazao na to da je škola u novembru 2024. godine predložila da se učenik usmeri nadležnoj Komisiji u Tivtu. Međutim, ovaj predlog je obustavljen na zahtev roditelja, koji su tražili dodatne preglede za dete pre donošenja konačne odluke. Ova odluka je dodatno otežala situaciju, jer je deca u razredu bila izložena riziku od agresivnog ponašanja učenika.
Ovaj slučaj osvetljava širi problem u obrazovnom sistemu Crne Gore, gde se često ne reaguje pravovremeno na ponašanje koje može ugroziti bezbednost drugih učenika. Potrebno je razviti mehanizme koji će omogućiti brže i efikasnije reakcije na ovakve situacije, kako bi se zaštitila prava svih učenika, uključujući i onih koji se suočavaju sa poteškoćama u ponašanju.
U poslednjih nekoliko godina, u Crnoj Gori se intenzivno razgovara o reformama u obrazovnom sistemu, sa ciljem da se obezbedi inkluzivno obrazovanje koje će zadovoljiti potrebe svih učenika. Ipak, kao što pokazuje ovaj slučaj, mnogo posla je još uvek preostalo.
Stručnjaci ističu da je ključno da se škole i obrazovne institucije edukuju o tome kako da prepoznaju i reaguju na probleme u ponašanju učenika. Periodični treninzi i radionice za učitelje i osoblje škola mogli bi pomoći u razvoju veština potrebnih za upravljanje teškim situacijama. Takođe, važno je da se roditelji uključuju u proces, kako bi se obezbedila podrška i razumevanje potrebama deteta.
Pored toga, potrebno je raditi na razvoju zajedničkih programa između škola i lokalnih zajednica, kako bi se obezbjedila dodatna podrška deci i njihovim porodicama. Dnevni centri i drugi oblici podrške mogu igrati ključnu ulogu u pomaganju deci da se integrišu u društvo i prevaziđu poteškoće sa kojima se suočavaju.
Ombudsman je naglasio da je važno da se svaka situacija koja uključuje agresivno ponašanje učenika ozbiljno shvati i da se pravovremeno reši. U suprotnom, to može dovesti do dugoročnih posledica ne samo za učenika koji se suočava sa problemima, već i za sve ostale učenike u razredu.
U zaključku, slučaj učenika iz osnovne škole u Crnoj Gori ukazuje na hitnu potrebu za reformama u obrazovnom sistemu i jačanjem mehanizama podrške. Prava svih učenika moraju biti zaštićena, a institucije moraju raditi zajedno kako bi obezbedile sigurno i podržavajuće okruženje za učenje. Samo tako će se moći osigurati da svako dete ima priliku da ostvari svoj puni potencijal.
