Povodom nedavnog obraćanja javnosti v.d. direktorke Instituta za književnost i umetnost (IKUM), dr Svetlane Šeatović, Sindikalna organizacija IKUM-a je reagovala demantijem u kojem osporava tvrdnje direktorke i ukazuje na niz netačnih informacija. Sindikat smatra da su iznete tvrdnje pokušaj obmanjivanja javnosti i zaposlenih.
U demantiju, Sindikat naglašava da postoje pisani dokazi o pretnjama disciplinskim merama upućenim članovima koji su učestvovali u zakonski organizovanom štrajku upozorenja. Oni ističu da reprezentativnost, prema Zakonu o radu, nije uslov za pravo na štrajk, i da je direktorka priznala reprezentativnost tek nakon mesec dana, pod pritiskom pravnih zastupnika, iako je dokumentacija od početka bila uredna.
Jedna od ključnih tačaka demantija se odnosi na status akreditacije Instituta. Sindikat tvrdi da Institut nikada nije izgubio akreditaciju i da nikada nije stiglo zvanično obaveštenje o tome. Postupak akreditacije je, prema njihovim rečima, netransparentno zaustavljen prošlog leta, a smena prethodnog direktora dr Bojana Jovića je bila nezakonita. Dr Šeatović, koja je postavljena na to mesto, bila je do tada članica Komisije za akreditaciju, što stvara sumnju u čitav proces.
Sindikat se takođe osvrnuo na tvrdnje o sprečavanju „finansijskog kolapsa“ i vraćanju 30 miliona dinara u budžet. Oni objašnjavaju da je taj novac bio namenjen neophodnoj sanaciji zgrade Instituta, a ne kao „uskrćen“ zaposlenima, kako to direktorka sugeriše. Umesto toga, sredstva se sada troše na advokatske usluge i duga putovanja, dok je eksterna revizija potvrdila da nije bilo finansijskih nepravilnosti u prethodnom periodu.
Sindikat takođe upozorava na promenu strukture Naučnog veća, koja je sprovedena suprotno praksi srodnih institucija. Umesto da Veće čine svi istraživači, ono je sada svedeno na samo 13 članova, izabranih po modelu senioriteta, što je izazvalo nezadovoljstvo među zaposlenima.
Povodom optužbi o opstrukciji zapošljavanja mladih kadrova, Sindikat navodi da je konkurs „Biram nauku“ bio opcionalan za rukovodioce odeljenja i da se njihove odluke zlonamerno interpretiraju. Takođe, tvrde da direktorka blokira zapošljavanje vrhunske stipendistkinje Jovane Ivetić, što dodatno ukazuje na probleme u radu Instituta.
Sindikat se osvrće i na isticanje prisustva časopisa „Književna istorija“ na zvaničnoj stranici Harvarda. Oni tvrde da se radi o običnom pozivu za slanje radova, koji se koristi kao marketinški trik. Časopis ima dugu tradiciju i prestižnu kategoriju M23, koju je imao godinama pre dolaska dr Šeatović.
Na kraju, Sindikat zaključuje da je dr Svetlana Šeatović došla na čelo Instituta bez podrške kolektiva i bez preporuke Naučnog veća, što predstavlja presedan u istoriji ove naučne ustanove. Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar Instituta, kao i na potrebu za transparentnijim i pravednijim upravljanjem.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su odnosi između uprave i zaposlenih u Institutu za književnost i umetnost napeti, a budućnost ove institucije zavisiće od sposobnosti svih strana da prevaziđu nesuglasice i uspostave dijalog. Zaposleni će morati da se bore za svoja prava i postignuća, a uprava će morati da pruži jasne i transparentne odgovore na izazove s kojima se suočavaju. Samo kroz saradnju i razumevanje može se osigurati stabilnost i napredak Instituta u godinama koje dolaze.
