Osobe koje su tokom svog života izložene višim nivoima zagađenja vazduha imaju povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, kako pokazuje nova studija koju je sprovela američka institucija Emori. Zagađenje vazduha direktno utiče na mozak, a ne samo posredno kroz hronične bolesti kao što su hipertenzija, moždani udar i depresija, koji su takođe faktori rizika za demenciju. Ova otkrića dolaze iz istraživanja koje je analiziralo podatke više od 27 miliona osoba starijih od 65 godina.
Jedna od ključnih tačaka studije jeste da je najjača povezanost između zagađenja i Alchajmerove bolesti uočena kod osoba koje su prethodno doživele moždani udar. Tim istraživača analizirao je nivo izloženosti sitnim česticama (PM2.5) i učestalost Alchajmerove bolesti, kao i ulogu tri uobičajene pridružene bolesti. Sitne čestice su posebno opasne jer mogu da prodru duboko u pluća i krvotok, a glavni izvori uključuju izduvne gasove vozila, termoelektrane, industrijske aktivnosti, šumske požare i sagorevanje drveta ili fosilnih goriva u domaćinstvima.
Dugotrajna izloženost sitnim česticama ne samo da povećava rizik od Alchajmerove bolesti, već takođe doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i poremećaja mentalnog zdravlja. Ova istraživanja podvlače važnost smanjenja zagađenja vazduha kao ključnog koraka ka očuvanju mentalnog zdravlja starijih osoba.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 55 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, pri čemu Alchajmerova bolest čini do 70 odsto slučajeva. U Evropi, do 2025. godine, zabeleženo je oko 12,1 milion osoba sa demencijom, pri čemu su žene najviše pogođene, čineći oko 66 odsto slučajeva. SZO postavlja globalne ciljeve smanjenja sitnih čestica do 2030. godine, a planovi za 2025. i 2040. predviđaju smanjenje smrtnosti izazvane zagađenjem vazduha za 50 procenata u odnosu na 2015. godinu.
Zagađenje vazduha kao ozbiljan problem javnog zdravlja ne može se ignorisati. Istraživanje je pokazalo da su starije osobe koje su živele u područjima sa višim nivoima zagađenja vazduha imale veće šanse za razvoj demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Dodatno, istraživači ističu da bi se javnozdravstvene politike trebale fokusirati na smanjenje nivoa zagađenja, posebno u urbanim sredinama gde su sitne čestice najprisutnije.
Zagađenje vazduha ne utiče samo na fizičko zdravlje ljudi, već takođe ima duboke posledice po mentalno zdravlje. Povezanost između zagađenja vazduha i neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest predstavlja alarmantnu situaciju koja zahteva hitnu akciju. Kako bi se smanjili rizici, važno je promovisati čistije tehnologije, poboljšati javni prevoz i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.
Istraživači naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se bolje razumele mehanizme putem kojih zagađenje vazduha utiče na razvoj neurodegenerativnih bolesti. U međuvremenu, javnost i donosioci odluka moraju biti svesni rizika povezanih sa zagađenjem vazduha i raditi na stvaranju zdravijeg životnog okruženja za buduće generacije.
U zaključku, zagađenje vazduha predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje, posebno kod starijih osoba. S obzirom na sve veći broj ljudi koji pate od demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, neophodno je preduzeti konkretne korake ka smanjenju zagađenja vazduha i zaštiti mentalnog zdravlja populacije. Ova studija dodatno naglašava povezanost između životne sredine i zdravlja, pozivajući na akciju kako bi se obezbedila zdravija budućnost za sve nas.
