Osobe koje su tokom svog života izložene višim nivoima zagađenja vazduha imaju povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, otkrila je nova studija američkog univerziteta Emori. Ova studija naglašava da zagađenje vazduha deluje direktno na mozak, a ne posredno kroz hronične bolesti kao što su hipertenzija, moždani udar i depresija, koje takođe predstavljaju faktore rizika za demenciju.
Prema izveštaju Juronjuz, najjača povezanost između zagađenja i Alchajmerove bolesti primećena je kod osoba koje su prethodno pretrpele moždani udar. Tim istraživača analizirao je nivo izloženosti sitnim česticama (PM2.5) i uporedio ga sa učestalošću Alchajmerove bolesti, kao i ulogom tri uobičajene pridružene bolesti.
Sitne čestice su posebno opasne jer mogu da prodru duboko u pluća i krvotok, a njihovi glavni izvori uključuju izduvne gasove vozila, termoelektrane, industrijske aktivnosti, šumske požare, kao i sagorevanje drveta ili fosilnih goriva u domaćinstvima. Autori studije ističu da dugotrajna izloženost ovim česticama povećava rizik i od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i raznih poremećaja mentalnog zdravlja.
Istraživanje, koje je objavljeno u časopisu „PLOS Medicine“, analiziralo je podatke više od 27 miliona ljudi starijih od 65 godina. Ovi podaci su ključni jer se demencija, uključujući Alchajmerovu bolest, najčešće javlja u starijem uzrastu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) postavila je globalne ciljeve smanjenja sitnih čestica do 2030. godine, a planovi za 2025. i 2040. predviđaju smanjenje smrtnosti izazvane zagađenjem vazduha za 50 odsto u odnosu na 2015. godinu. Ove mere su od suštinskog značaja s obzirom na to da više od 55 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, a Alchajmerova bolest čini do 70 odsto slučajeva.
U Evropi je, prema podacima SZO, 2025. godine zabeleženo oko 12,1 milion osoba sa demencijom, pri čemu su žene najviše pogođene, čineći oko 66 odsto slučajeva. Ova statistika ukazuje na ozbiljnost problema i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se smanjili rizici povezani sa zagađenjem vazduha.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da zagađenje vazduha predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem koji zahteva pažnju i akcije na globalnom nivou. S obzirom na rastući broj slučajeva demencije i Alchajmerove bolesti, važno je da se razviju strategije koje će smanjiti zagađenje i zaštititi zdravlje stanovništva, posebno starijih osoba koje su najosetljivije.
Uzimajući u obzir kompleksne veze između zagađenja vazduha i zdravlja mozga, važno je nastaviti sa istraživanjima u ovoj oblasti. Pored toga, potrebno je povećati svest o opasnostima zagađenja vazduha i njegovom uticaju na ljudsko zdravlje. Obrazovanje javnosti o ovim pitanjima može doprineti smanjenju izloženosti zagađenju i, potencijalno, smanjenju incidencije Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencije.
Kao društvo, moramo da se fokusiramo na održive metode smanjenja zagađenja, kao što su prelazak na čiste izvore energije, unapređenje javnog prevoza i promovisanje ekološki prihvatljivih načina života. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti zdraviju budućnost za sve nas, posebno za najranjivije grupe u društvu.
Na kraju, važno je prepoznati da je zagađenje vazduha ne samo ekološki problem, već i pitanje javnog zdravlja koje zahteva hitnu akciju. Sa svakim korakom koji preduzmemo ka smanjenju zagađenja, doprinosimo stvaranju zdravijeg okruženja i boljem kvalitetu života za sve.
