Na otvaranju izložbe srpsko-francuskog slikara Marka Velka u Kulturnom centru Srbije u Parizu predstavljeni su doradjeni portreti poznatih ličnosti iz perioda sticanja američke nezavisnosti. Ova izložba, koja je privukla pažnju mnogih, nudi jedinstvenu perspektivu na istorijske figure koje su oblikovale sudbinu Amerike, ali i reflektuje šire teme dominacije i političkih sukoba.
Marko Velk, poznat po svom specifičnom umetničkom izrazu, izjavio je da su portreti koje je obradio simboličan podsetnik na značajne ličnosti iz istorije. „Neki od ovih Amerikanaca su potpisali akt o nezavisnosti, neki nisu, ali to nije važno. Važno je da se prepoznaju kao deo istorije“, rekao je Velk za „Novosti“. Kroz svoju umetnost, on nastoji da prikaže likove kroz realniji i istinskiji istorijski filter, prevazilazeći površne interpretacije.
Na izložbi se može videti reinterpretacija poznate slike Džordža Vašingtona s vojnicima koji prelaze zaleđenu reku Delaver. Umesto da ostane samo u domenu istorijskog prikaza, Velk dodaje elemente psihijatrijske strukture u pozadini, što dodatno naglašava temu sukoba i borbe. „Svaka bitka je i udes“, napominje umetnik, dodajući da nije kritičan prema Amerikancima ili bilo kojoj drugoj grupi, već želi da prikaže složenost svake situacije.
Izložba obuhvata seriju radova nastalih tokom Velkove američke faze, pre nego što se vratio u Pariz. U okviru postavke, umetnik je takođe podelio svoj žurnal u stilu vremena Divljeg zapada, gde je objasnio svoj pristup i koncept rada. U njemu se nalazi opis komandanta Valtera, koji stoji sam na vrhu uzvišice, očekujući naredbe svoje nevidljive čete. Ova slika snažno oslikava haos ratnog polja i brutalnost sukoba.
„Istoriju pišu pobednici. Onaj ko piše, odlučuje kako će se priča razvijati“, kaže Velk. Ova izjava osvetljava njegov stav prema umetnosti kao sredstvu za preispitivanje istorijskih narativa i dominantnih ideologija. Njegovi radovi pozivaju publiku da razmisli o tome kako se istorija oblikuje i ko ima moć da je definiše.
Na gornjem spratu izložbe, manji crteži iz nove serije „Artifakt“ predstavljaju omaže i reference na kulturu, umetnost i pozorište. Velk objašnjava da je obradio postojeće momente koji su mu kulturno izuzetno bitni, dodajući nove dimenzije bez menjanja osnovne suštine. „U likovnoj intervenciji nešto ih potcrta, da ideju, ali ne i rešenje“, poručuje umetnik.
Izložba je prilika da se publici u Francuskoj prikažu radovi koji do sada nisu bili dostupni. „Najvažnije je da je izložba dobra. Ovo je prilika da našoj i francuskoj publici pokažem radove koje do sada nisu videli“, naglašava Velk, sa željom da razotkrije dominaciju i kompleksnost istorijskih narativa.
Otvaranju izložbe prisustvovali su kolege umetnici, prijatelji i ljubitelji umetnosti, uključujući Bogdana Pavlovića i Mihaila Stanisavca, kao i Markovog brata Vuka Vidora. Postavku je otvorila ambasadorka Ana Hrustanović, koja je istakla da su Velkovi radovi istinski most između dve kulture. „Od kada sam preuzela dužnost u Parizu, želja mi je bila da organizujemo Velkovu izložbu“, rekla je ambasadorka.
Izložba Marka Velka u Parizu ne samo da pruža uvid u umetnički izraz jednog talentovanog stvaraoca, već i podstiče kritičko razmišljanje o istoriji, identitetu i kulturnim vezama. Kroz svoje radove, Velk uspeva da poveže prošlost i sadašnjost, otvarajući dijalog o temama koje su i dalje relevantne u savremenom svetu.
