Posle višesatne rasprave, Skupština Crne Gore je sinoć izglasala nepoverenje vladi Dritana Abazovića. Ova odluka doneta je na inicijativu Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Ðukanovića i još četiri opozicione partije. U glasovanju je učestvovalo 51 poslanik, od kojih je 50 glasalo za nepovrenje, dok je jedan bio protiv.
U podršci inicijativi za nepoverenje vladi, pored DPS-a, učestvovali su i Socijaldemokratska partija (SDP), Demokrataska unija Albanaca (DUA), Socijaldemokratska stranka (SD), kao i poslanici iz Demokratske i Prave Crne Gore. Uoči glasanja, poslanici koalicije „Crno na bijelo“ i Socijalističke narodne partije napustili su salu, što dodatno ukazuje na podeljenost među političkim akterima.
Premijer Dritan Abazović u svom završnom obraćanju istakao je da je potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) jedan od ključnih faktora koji su doveli do pokretanja inicijative za nepoverenje. On je naglasio da očekuje brzo formiranje nove vlade, upozoravajući da bi u suprotnom Crna Gora mogla biti gurnuta u ozbiljnu nestabilnost.
Abazović je istakao važnost procesa demokratizacije u zemlji, naglašavajući da je 30. avgusta 2020. godine ostvarena sloboda, te da je važno nastaviti ka ostvarenju većih nivoa demokratije. „Želim da tumačim ovo kao doprinos pomirenju, a ne kao neku negativnost“, rekao je Abazović, dodajući da će se uskoro suočiti sa sudom građana.
On je takođe ukazao na to da će njegovi protivnici, koji se bore za vlast, biti suočeni s izazovima u budućnosti. „Verujem da DPS tada više neće formirati nijednu vladu“, rekao je Abazović, istakavši da će neki pojedinci završiti svoje političke karijere, što će biti korisno za Crnu Goru.
Danijel Živković, predstavnik predlagača inicijative za obaranje vlade, tvrdi da Temeljni ugovor nije pravi razlog za obaranje vlade Dritana Abazovića. On je Abazovića označio kao glavnog krivca zbog njegovih pogrešnih poteza i zapostavljanja evropskog puta Crne Gore. Ova izjava ukazuje na to da su političke strasti u Crnoj Gori i dalje veoma izražene, a naznake raznih intriga i neslaganja među političkim akterima dodatno komplikuju situaciju.
Politička scena Crne Gore je u stalnoj promeni, a trenutni razvoj događaja može imati dalekosežne posledice po stabilnost zemlje. Dritan Abazović je postao premijer nakon što je njegova koalicija na vlast došla u avgustu 2020. godine, menjajući višedecenijsku dominaciju DPS-a. Njegova vlada se suočila s brojnim izazovima, uključujući i političke krize, socijalne nemire i ekonomske probleme, koji su dodatno otežali situaciju.
S obzirom na trenutne okolnosti, mnogi analitičari se pitaju šta će se desiti u budućnosti. Da li će nova vlada uspeti da stabilizuje situaciju ili će se Crna Gora suočiti s novim izazovima? U isto vreme, pitanje evropske integracije ostaje ključno, a kritičari ukazuju na to da je neophodno da se država vrati na pravi put kako bi nastavila svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Očekuje se da će se u narednim danima nastaviti političke rasprave i dogovori o formiranju nove vlade. Mnogi će pratiti kako će se razvijati situacija, a Abazović i njegovi protivnici će se suočiti s potrebom da dokažu svoje političke sposobnosti pred građanima Crne Gore. Na kraju, ovo može biti ključni trenutak za budućnost zemlje, a ishod će zavisiti od sposobnosti političkih lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički put napred.
