Premijer i ministar finansija privremenih institucija u Prištini, Aljbin Kurti i Hekuran Murati, snimljeni su kako tokom sednice skupštine daju instrukcije novom predsedniku parlamenta Dimalju Baši prilikom izbora potpredsednika skupštine iz redova srpske zajednice. Ovi snimci, koje su objavili prištinski mediji, prikazuju Kurti kako rukom iz poslaničke klupe daje uputstva Baši, dok se Murati približava Kurtiju da razgovara s njim.
Prema informacijama koje je objavila prištinska Bota sot, Kurtijeva stranka, Pokret Samoopredeljenje, želela je da na poziciju potpredsednika iz redova srpske zajednice postavi Nenada Rašića, dok je Srpska lista predložila Slavka Simića. Međutim, skupština u Prištini nije mogla da izabere potpredsednika iz srpske zajednice jer većina poslanika nije glasala za Simića, kojeg je predložila Srpska lista, koja ima devet od deset mandata previđenih za Srbe i prema poslovniku ima pravo da predloži potpredsednika skupštine.
Predsednik Stranke za slobodu, pravdu i opstanak, Nenad Rašić, takođe je predložio sebe za ovu funkciju. Srpska lista je nakon tri glasanja ponovo predložila Simića, naglašavajući da imaju pravo da predlože kandidata za potpredsednika jer imaju većinu mandata zagarantovanih Srbima. Ipak, Baša je tražio od njih da predlože drugog kandidata, a kada je Srpska lista to odbila, on je odlučio da kandidat za potpredsednika iz srpske zajednice bude određen žrebom, tvrdeći da Srpska lista nije predložila kandidata.
Na kraju, potpredsednik skupštine iz srpske zajednice nije izabran jer nijedan od kandidata koji su određeni žrebom nije dobio potreban broj glasova. Srpska lista nije učestvovala u tom glasanju. Na izborima koji su održani 9. februara, Srpska lista je osvojila devet od deset mandata zagarantovanih Srbima, dok je Rašićeva stranka dobila samo jedan mandat.
Srpska lista je više puta naglasila da je Rašić dobio svoj mandat zahvaljujući albanskim glasovima, posebno u sredinama gde nema Srba na biračkim spiskovima. Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o političkoj predstavljenosti Srba u institucijama na Kosovu i Metohiji, kao i o odnosima između različitih političkih stranaka.
Pitanje izbora potpredsednika iz srpske zajednice i dalje ostaje sporno, jer je za srpsku zajednicu ključno da ima adekvatnu reprezentaciju u institucijama vlasti. Očekuje se da će se ovaj problem nastaviti razmatrati u budućim sednicama skupštine, a političke stranke će morati da pronađu kompromis kako bi se obezbedila stabilnost i saradnja u institucijama.
Kurtijeva stranka, koja je na vlasti, pokušava da postigne političke ciljeve, ali se suočava s kritikama zbog načina na koji se odnosi prema srpskoj zajednici. S jedne strane, nastoji da osigura svoje političke interese, dok s druge strane mora da izbegne sukobe koji bi mogli da destabilizuju situaciju na terenu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je politička klima na Kosovu i dalje napeta, a međusobni odnosi između različitih etničkih zajednica su ključni za postizanje održivog mira i stabilnosti. U tom smislu, otvaranje dijaloga između stranaka i iznalaženje rešenja koja su prihvatljiva za sve strane može biti od suštinske važnosti.
U zaključku, izbor potpredsednika iz redova srpske zajednice ostaje otvoreno pitanje koje zahteva pažnju i aktivno delovanje svih političkih aktera na Kosovu. Samo kroz saradnju i dijalog može se postići napredak i osigurati da svi građani budu adekvatno predstavljeni u institucijama.
