Zdravstveni sistem je tema koja često dolazi do izražaja tek kada se pojedinci nađu u ulozi pacijenata, obično u trenucima kada su problemi već ozbiljni. Beogradska deklaracija, koja se bavi unapređenjem zdravstvenog sistema, postavlja važna pitanja o prevenciji, zdravstvenoj politici i dostupnosti savremenih terapija. Ova inicijativa ističe potrebu za dijalogom među svim učesnicima u sistemu, uključujući donosioca odluka, lekare, pacijentkinje i farmaceutsku industriju.
Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije ističe da je ključni element dijalog. On naglašava da je zdravstveni sistem u Srbiji daleko od idealnog i da je potrebna nova zdravstvena politika umesto reformi koje se često sprovode. Beogradska deklaracija obuhvata tri ključne oblasti za unapređenje: inovativne terapije, prevenciju i sistemsko rešenje za finansiranje novih lekova.
Inovativna terapija predstavlja ozbiljan problem u Srbiji, jer nedostaje dovoljno lekova koji bi mogli značajno poboljšati kvalitet života pacijenata. Pilipović navodi da su se u poslednje dve godine dešavale nabavke, ali da je situacija i dalje nezadovoljavajuća. Mnogi pacijenti, posebno oni sa hematološkim i oftalmološkim oboljenjima, čekaju na pristup inovativnim lekovima, što dodatno komplikuje njihove zdravstvene probleme.
Prevencija je drugo važno pitanje koje Beogradska deklaracija ističe. Pilipović ukazuje na loše životne navike koje doprinose zdravstvenim problemima, kao što su gojaznost, pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti. Ove navike dovode do povećanog rizika od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem. On ističe da je ključno delovati preventivno i pravovremeno se obratiti lekaru kako bi se izbegle ozbiljnije posledice.
Pilipović takođe ukazuje na strah od odlaska lekaru, koji može biti rezultat preopterećenosti sistema i nedostatka osoblja. U trenutnim uslovima, mnogi pacijenti ne mogu da priušte da idu lekaru za svaku sitnicu, što često dovodi do kasnog dijagnostikovanja i lečenja. Ovo je posebno problematično u slučajevima kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, gde je pravovremena intervencija ključna za poboljšanje prognoze.
Preporučuje se da lekari opšte prakse i specijalisti imaju manji broj pacijenata kako bi mogli da pruže kvalitetniju negu. Pilipović naglašava da bi u idealnim uslovima lekar opšte prakse trebao da ima 26 pacijenata, od kojih bi najmanje pet trebalo da bude u preventivnoj nezi.
Na kraju, Pilipović apeluje na pacijente da budu aktivniji u svom lečenju i prevenciji bolesti. Podseća ih da promene u životnim navikama, kao što su zdravija ishrana i redovno vežbanje, mogu značajno poboljšati njihovo zdravlje. Takođe naglašava važnost slušanja saveta lekara, posebno u vezi sa uzimanjem lekova i izbegavanjem alkohola.
U svetlu svih ovih izazova, Beogradska deklaracija predstavlja inicijativu koja teži da pokrene dijalog i unapredi zdravstveni sistem u Srbiji. Njeni ciljevi su jasni: unaprediti pristup inovativnim terapijama, povećati fokus na prevenciju i osigurati da pacijenti dobiju pravu negu na vreme. Potrebno je aktivno uključiti sve učesnike u zdravstvenom sistemu kako bi se postigla održiva rešenja koja će doneti korist pacijentima i društvu u celini.
