Rusija se povukla iz arbitražnog procesa vezanog za zadržavanje tri ukrajinska ratna broda na Crnom moru u novembru 2018. godine, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Na dan 21. avgusta, Ruska Federacija je donela odluku da se povuče iz ovog postupka po Konvenciji UN o pomorskom pravu iz 1982. godine. U saopštenju se navodi da su razlozi za povlačenje grubi proceduralni prekršaji tokom celog procesa i nelegitiman sastav arbitražnog suda.
Prema informacijama iz saopštenja, ruska strana je učestvovala u postupku u dobroj veri, ali smatra da će slučaj razmatrati arbitri koji su nelegitimno imenovani i politički pristrasni, bez učešća Ruske Federacije. Iz tog razloga, Rusija ne namerava da prihvati rezultate postupka i ističe da nijedna odluka takvih arbitara neće imati pravnu snagu niti će biti priznata od strane Ruske Federacije. Rusija podseća na važnost nepristrasnosti i nezavisnosti međunarodnih sudskih i arbitražnih tela kao osnovnog principa mirnog rešavanja sporova među državama.
Incident koji je doveo do ovog arbitražnog postupka dogodio se u novembru 2018. godine, kada su tri broda ukrajinske mornarice prešla rusku granicu, ušla u privremeno zatvorene vode teritorijalnog mora Rusije i kretala se iz Crnog mora ka Kerčkom moreuzu. Tokom ovog incidenta, brodovi su izvodili opasne manevre i nisu se povinovali zakonskim zahtevima ruskih vlasti, što je rezultiralo njihovim zadržavanjem.
Predsednik Rusije Vladimir Putin opisao je ovaj incident kao provokaciju. U 2019. godini, vojnici koji su nelegalno prešli granicu su predati Ukrajini kao deo sporazuma o istovremenom oslobađanju pritvorenih i osuđenih lica. Takođe, Rusija je tada predala i zadržane ukrajinske brodove. Ukrajina je u međuvremenu podnela tužbu protiv Ruske Federacije Međunarodnom arbitražnom sudu u Hagu, zahtevajući da se prizna da je Rusija prekršila Konvenciju UN o pomorskom pravu iz 1982. godine. Kao odgovor na ovu tužbu, ruska strana je podnela svoje prigovore.
Ovaj slučaj dodatno komplikuje već napetu situaciju između Rusije i Ukrajine, koja se pogoršava od 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim, što je izazvalo međunarodnu osudu i sankcije. Arbitražni postupci i međunarodni pravni okviri postali su ključni alati u sporovima između država, ali kako se čini, Rusija nije spremna da prihvati presudne odluke međunarodnih tela kada se oseća da su one pristrasne.
Rusija je od početka ovog postupka isticala da je njen cilj bio da se poštuju međunarodni zakoni i pravila, ali se, prema njihovim rečima, suočila sa nelegitimnim procesom. Odluka o povlačenju iz arbitražnog procesa može dodatno otežati odnose sa Ukrajinom, kao i sa zapadnim državama koje podržavaju Kijev u ovom sporu.
Pored toga, povlačenje iz arbitražnog postupka može imati dugoročne posledice na međunarodni pravni sistem i način na koji se slični sporovi rešavaju u budućnosti. U svetlu ovih događaja, jasno je da će se situacija između Rusije i Ukrajine nastaviti pratiti, a međunarodna zajednica će verovatno reagovati na bilo kakve nove razvojne tokove u ovom kompleksnom sporu.
Uprkos očekivanjima da će arbitražni postupak doneti rešenje, čini se da će se ovaj slučaj nastaviti razvijati kroz druge pravne i političke kanale, što dodatno otežava mogućnost postizanja trajnog mira i stabilnosti u regionu. U tom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj događaja i reakcije svih uključenih strana.
