Ivan Penava, predsednik Domovinskog pokreta, koji je partner u vladi Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), nedavno je najavio uklanjanje kapele posvećene Vukašinu Šoškočaninu u Borovu Selu. Ova akcija je deo šireg programa kojim se želi ukloniti sve spomenike koji, prema rečima Penave, veličaju agresiju na Republiku Hrvatsku. On je istakao da će se Domovinski pokret zapamtiti po ovom potezu, koji je deo njihovog predizbornog obećanja.
Penava je na konferenciji za novinare u Hrvatskom saboru izjavio: „Rekli smo da ćemo ukloniti sve četničke spomenike, odnosno spomenike koji veličaju agresiju na RH s celokupnog područja RH, gde je najmonumentalniji, najiritantniji upravo četničkom vojvodi Vukašinu Šoškočaninu u Borovu Selu.“ Ova izjava ukazuje na odlučnost Domovinskog pokreta da se suoči s istorijskim simbolima koji su, prema njihovom mišljenju, neprihvatljivi u savremenoj Hrvatskoj.
Uklanjanje kapele Šoškočaninu ima značajnu simboliku, s obzirom na to da se radi o ličnosti koja je tokom Drugog svetskog rata bila povezana s četničkim pokretom. Penava je naglasio da je uklanjanje ovog spomenika deo šireg programa, koji je dogovoren sa njihovim koalicionim partnerima u vladi. Očekuje se da će konačni ishod biti uklanjanje „mauzoleja“, kako ga je nazvao, koji se nalazi na manje od dva kilometra od biste Blage Zadre na Trpinjskoj cesti.
Ova odluka dolazi u vreme kada se u Hrvatskoj sve više raspravlja o pitanju nacionalnih simbola i istorijske memorije. U poslednjim godinama, posebno nakon povratka Domovinskog pokreta na političku scenu, ovi simboli su postali predmet intenzivnih debata. Mnogi smatraju da je potrebno preispitati i redefinisati nasleđe iz prošlosti kako bi se izgradila inkluzivnija budućnost.
U ovom kontekstu, uklanjanje spomenika poput onog posvećenog Šoškočaninu može se videti kao pokušaj da se uspostavi nova narativa o hrvatskoj istoriji, koja se fokusira na vrednosti koje promovišu jedinstvo i pomirenje, umesto podela i sukoba. Međutim, postoje i kritike koje ukazuju na opasnosti ovakvog pristupa. Neki analitičari smatraju da bi uklanjanje istorijskih spomenika moglo dovesti do zaborava o važnim lekcijama iz prošlosti, te da bi umesto toga trebalo raditi na obrazovanju javnosti o kompleksnosti istorije.
U međuvremenu, Penava i njegov pokret nastavljaju da se fokusiraju na svoje ciljeve, ističući da je uklanjanje spomenika od suštinskog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta i vrednosti moderne Hrvatske. Njihova strategija uključuje i aktivnu borbu protiv onih koji, prema njihovom mišljenju, pokušavaju da rehabilituju ili opravdaju delovanje četničkog pokreta i drugih sličnih organizacija.
Kako se situacija razvija, očekuje se da će ovaj potez imati različite reakcije u društvu. Dok podržavaoci Domovinskog pokreta vide ovo kao važan korak prema ispravnom tumačenju nacionalne istorije, protivnici smatraju da ovakvi postupci samo produbljuju postojeće podele unutar društva.
U svakom slučaju, uklanjanje kapele Vukašinu Šoškočaninu u Borovu Selu predstavlja značajan trenutak u hrvatskoj političkoj i društvenoj sceni, a njegovi efekti će se verovatno osećati još dugo nakon što se izvrši. Penava je jasno stavio do znanja da će se njegov pokret boriti za ono što smatra ispravnim, a ova akcija je samo jedan od koraka u tom pravcu. U budućnosti, ovo pitanje će verovatno ostati tema rasprava i preispitivanja u Hrvatskoj, dok se društvo suočava s izazovima modernizacije i redefinisanja svojih nacionalnih vrednosti.
