Ivan Gavrilović je jedan od pevača koji se snažno povezuje sa opasnim momcima iz devedesetih godina. Njegova bliska veza sa svetom kriminala nije ga dovela u probleme, naprotiv, mnogi su ga obožavali i poštovali. Međutim, on je bio svedok brojnih događaja koji su obeležili to turbulentno vreme. Jedan od najtragičnijih trenutaka u njegovom životu bio je ubistvo njegovog dobrog prijatelja Branka Jevtovića, poznatog kao Jorga, koje je izvršio pripadnik „zemunskog klana“, Sretko Kalinić.
Branko Jevtović je ubijen 30. oktobra 2004. godine na uglu Njegoševe i Koče Kapetana u Beogradu. Gavrilović je bio blizak sa Jorgom i njihovo prijateljstvo seže u vreme kada su zajedno igrali fudbal. Ova tragedija je duboko potresla Gavrilovića, koji se seća trenutaka provedenih sa svojim prijateljem. On ističe da je saznanje o Jorgovoj smrti bilo šokantno i bolno.
U nedavnom intervjuu, Gavrilović je otkrio detalje o svom prijateljstvu sa Jorgom, ali i o svom prisustvu na suđenju njegovom ubici. „Jorga je bio moj dobar drugar, igrali smo fudbal zajedno. U jednom momentu, taj Sretko Kalinić ga je ubio… Raskomadao ga je i pojeo, valjda, nemam pojma, nije ni važno,“ rekao je Gavrilović. Ovaj komentar ukazuje na to koliko je situacija bila teška i traumatična.
Nakon što je čuo da su ga povezivali sa Jorgom tokom vremena kada je Kalinić planirao njegovo ubistvo, Gavrilović je bio primoran da demantuje te tvrdnje. „Prođe neko vreme i zove mene neki novinar i kaže: ‘Izjavljeno je da ste bili u društvu sa Jorgom dok je ovaj (Sretko Kalinić) pikirao da ga eliminiše…’ Ja zaprepašćen, stvarno nisam imao pojma o čemu se radi,“ objašnjava pevač. Ove reči oslikavaju njegovu zbunjenost i šok zbog izjava koje su se pojavile u medijima.
Gavrilović se prisetio i svog prvog susreta sa sudnicom, gde je trebalo da svedoči protiv Kalinića. „Ulazim u sudnicu, kad on tamo sedi u lancima… Treba da udarim u zvučnik, ja se izgubio,“ rekao je on, dodajući da mu je advokat savetovao da se ponaša ozbiljno. „Kad uđeš u sudnicu, ne smeš da se zezaš, ono nije tvoje ‘200 na sat’, moraš da budeš ozbiljan,“ ispričao je Gavrilović, pokazujući koliko je situacija bila teška i stresna za njega.
Ova priča nije samo o Gavriloviću i njegovom prijatelju Jorgi, već i o širem kontekstu nasilja i kriminala koji su preplavili Srbiju tokom devedesetih. Mnogi ljudi su bili svedoci sličnih događaja, a Gavrilovićeva priča je samo jedna od mnogih koje odražavaju bolnu stvarnost tog vremena. Njegovo svedočenje predstavlja važan deo razumevanja istorije koja je obeležila ovaj period u Srbiji.
U konačnici, Ivan Gavrilović ostaje figura koja, i pored svoje povezanosti sa opasnim svetom, nosi sa sobom sećanje na prijateljstvo i gubitak. Njegova sposobnost da izdrži i podeli ovu tešku priču pokazuje njegovu snagu i hrabrost. Ujedno, on je podsetnik na to koliko su veze između ljudi jake i koliko su gubici bolni, bez obzira na okolnosti. Gavrilović nastavlja da živi i stvara muziku, a njegova iskustva iz prošlosti oblikuju njegov umetnički izraz i njegov pogled na svet.
