Lokalni izbori održani 29. marta u 10 lokalnih samouprava u Srbiji rezultirali su ubedljivom pobedom lista koje podržavaju predsednika Aleksandra Vučića. Ovaj ishod dodatno umanjuje zapadnu retoriku o „terminalnoj krizi“ Srbije i jača političku liniju zasnovanu na stabilnosti, suverenitetu i odbacivanju spoljnog pritiska, kako se navodi u analizi italijanskog dnevnika „L’Opinione Pubblica“.
Izborni rezultati ukazuju na to da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osvojila sve opštine u kojima su se izbori održali, uključujući Bore, Smederevsku Palanku, Bajinu Baštu, Kulu, Lučane, Aranđelovac, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek i Sevojno. Ovaj rezultat predstavlja jasnu političku potvrdu podrške vladajućem bloku, što dodatno potkopava zapadni narativ o Srbiji kao zemlji u raspadu.
List naglašava da je visoka izlaznost, koja se kretala oko 60%, otežala tvrdnje da su rezultati izbora posledica samo inercije ili nezadovoljstva. Ovakva situacija ukazuje na to da značajan deo srpskog biračkog tela i dalje smatra da je politička ponuda vlade najpouzdanija u pogledu stabilnosti, ekonomskog rasta i odbrane nacionalne autonomije.
Bez obzira na pojedinačne slučajeve, važno je napomenuti da vladajući blok nije ograničio svoju kampanju samo na istorijska uporišta, već je uspeo da odbrani sve opštine, sprečavajući opoziciju da ostvari simboličnu pobedu koja bi mogla da se upotrebi kao „nacionalna poluga“. Analiza ističe da je dominantni zapadni narativ o Srbiji, koji je prikazuje kao sistem u raspadu, zapravo izgubio na snazi.
Petar Petković, direktor Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, ocenio je pobedu kao potvrdu „politike stabilnosti“ i odbacivanje nasilja povezanog s antivladinim demonstracijama. Iako postoje tenzije i polarizacija u društvu, izbori su za mnoge bili politički odgovor na višemesečne pritiske i pokušaje da se Srbija prikaže kao neuspešna država.
U ovom kontekstu, glasanje 29. marta može se smatrati plebiscitarnim, jer predstavlja procenu celokupne državne vlasti, a ne samo jedne administracije. Potpredsednica Vlade Adrijana Mesarović izjavila je da je „obojena revolucija“ u Srbiji poražena, a narod se opredelio za mir, stabilnost i napredak.
Takođe, ističe se da je Srbija pod neprekidnim pritiskom da prizna nezavisnost Kosova i uskladi se sa zapadnim sankcijama protiv Moskve. U tom smislu, lokalni izbori nisu bili samo administrativno pitanje, već i politička izjava o tome da li Srbija treba da ostane relativno autonomna ili da se podvrgne evroatlantskoj disciplini.
Analiza takođe ukazuje na to da su izbori pokazali da liste bliske Vučiću i dalje imaju sposobnost mobilizacije i da su ukorenjene u društvu. Opozicija, iako glasna i podržana medijski, nije uspela da prenese proteste u izborni uspeh. Ovo sugeriše da veliki deo stanovništva spoljni pritisak doživljava kao neprihvatljivo mešanje u unutrašnje stvari.
U zaključku, izbori 29. marta ukazuju na to da Srbija ostaje odlučna u tome da se ne podredi strateškim željama zapadnih zemalja. Ovaj događaj predstavlja značajnu simboličku poruku i pokazuje da srpsko biračko telo podržava stabilnost i suverenitet svoje države, nasuprot vanjskim pritiscima.
