Prema analizama tržišta, dizel vozila i dalje prednjače po broju slučajeva vraćanja kilometraže, jer su najčešće korišćena za duže relacije i veće godišnje kilometraže. Ova vozila predstavljaju najatraktivniju metu za nepoštene prodavce koji pokušavaju da prikažu vozilo kao manje istrošeno nego što zaista jeste. U proseku se kod dizel automobila kilometraža vraća za desetine hiljada kilometara, što direktno utiče na njihovu tržišnu vrednost i kasnije troškove održavanja.
Stručnjaci ističu da kupci često pogrešno veruju da je dizel “sigurnija kupovina” zbog robusnosti motora, ali velika kilometraža koju ovi automobili prelaze povećava rizik od manipulacije. Na primer, vozilo koje izgleda kao da je prešlo 180.000 kilometara može u stvarnosti imati i više od 250.000 kilometara. Takve razlike kasnije dovode do skupih kvarova koji se ne očekuju pri kupovini.
Benzinska vozila beleže manji procenat manipulacija u odnosu na dizelaše, ali problem i dalje postoji. Kod ovih automobila kilometraža se u proseku vraća za desetine hiljada kilometara, što može značajno promeniti procenu vrednosti i tehničkog stanja vozila. Iako kupci često misle da su benzinci “bezbedniji izbor”, podaci pokazuju da ni oni nisu imuni na prevare.
Hibridna vozila, iako ređa na tržištu, takođe pokazuju prisustvo manipulacija. Iako se procenat slučajeva čini manjim, finansijski rizik ostaje ozbiljan, jer se i kod njih vraćaju velike brojke kilometara. To znači da se čak i relativno “mlađa” vozila mogu naći u stanju koje ne odgovara onome što stoji u oglasu.
Električni automobili imaju najniži procenat prijavljenih manipulacija kilometražom, što stvara utisak da su najsigurnija kategorija na tržištu polovnjaka. Međutim, istraživanje pokazuje da kada do manipulacije dođe, razmere mogu biti izuzetno velike. U pojedinim slučajevima, kilometraža je vraćena i za oko 80.000 kilometara, što je uporedivo sa najgorim slučajevima kod dizel vozila. Kupci električnih vozila često polaze od pretpostavke da su “novija tehnologija” i da samim tim nose manji rizik, što može dovesti do opuštenije kupovine i manjeg proveravanja istorije vozila.
Iako se struktura tržišta i dalje dominantno oslanja na dizel vozila, podaci jasno pokazuju da se manipulacija kilometražom javlja kod svih tipova pogona. Razlike postoje u učestalosti, ali ne i u činjenici da rizik uvek postoji. Prevaranti se prilagođavaju tržištu, pa se fokus polako pomera i na hibridna i električna vozila kako njihov broj raste.
Najveći problem za kupce ostaje nedovoljna transparentnost i oslanjanje na vizuelni utisak umesto na proveru istorije vozila. Vozilo sa “uverenjem” o maloj kilometraži često može biti znatno istrošenije nego što se čini, što kasnije vodi ka neplaniranim troškovima i lošim investicijama. Stručnjaci upozoravaju da je detaljna provera istorije ključni korak pre svake kupovine.
