Istraživači sa Univerziteta Purdju spremni su da obiđu „vizuelnu anomaliju“ u južnom Pacifiku, koja bi mogla biti olupina aviona Amelije Erhart, poznate avijatičarke koja je nestala 2. jula 1937. godine. Ova ekspedicija ima za cilj da istraži dokaze koji sugerišu da bi taj objekat mogao biti izgubljeni „Lockheed Electra 10E“, avion koji je koristila Erhart tokom svog pokušaja da obleti svet.
Amelija Erhart, zajedno sa svojim navigatorom Fredom Nunanom, nestala je iznad Pacifika, a od tada su se pojavile brojne teorije o njihovoj sudbini. Iako su tragovi nestali, njihovo putovanje i dalje intrigira javnost. Godine 2020, istraživači su na osnovu satelitskih snimaka otkrili „vizuelnu anomaliju“ poznatu kao „Taraja objekat“ u laguni na ostrvu Nikumaroro, koje se nalazi u državi Kiribati, otprilike na pola puta između Australije i Havaja.
Nikumaroro se nalazi oko 640 kilometara jugoistočno od Hauland ostrva, koje je bilo planirano odredište Erhart i Nunana. Prvi put je taj podvodni objekat primećen na fotografijama još 1938. godine, samo godinu dana nakon njihovog nestanka. Tim istraživača iz Fondacije za istraživanje Univerziteta Purdju i Arheološkog instituta za nasleđe planira da poseti ovu lokaciju u novembru.
Istraživači će prvo snimiti mesto putem fotografija i video zapisa, a zatim će koristiti magnetometre i sonare za detaljno skeniranje. Nakon toga, objekat će biti izvučen iz vode kako bi se pokušala njegova identifikacija. Ričard Petigrju, izvršni direktor Arheološkog instituta za nasleđe, istakao je da ova ekspedicija predstavlja priliku da se pronađe „konačni dokaz“ koji bi potvrdio teoriju o sudbini Erhart.
Jedna od najpoznatijih teorija sugeriše da je Amelija Erhart sletela na Nikumaroro i da je tamo preminula. Organizacija TIGHAR, koja se bavi pronalaženjem istorijskih aviona, prikupila je različite dokaze koji podržavaju ovu teoriju. Petigrju je naveo da su prikupili mnogo više satelitskih snimaka i sproveli istorijska istraživanja, što im daje osnovu da veruju da bi mogli identifikovati izgubljeni avion.
Ipak, ne svi istraživači dele ovaj optimizam. Rik Gilespi, izvršni direktor TIGHAR-a, izrazio je sumnju u uspeh ekspedicije, rekavši da su već pretraživali tu lokaciju i da nisu pronašli ništa. Ovo ukazuje na to koliko je teško potvrditi teorije o sudbini Erhart i Nunana, s obzirom na to da su prošle decenije od njihovog nestanka.
Stiv Šulc, potpredsednik Univerziteta Purdju, biće član terenskog tima tokom ekspedicije. On je napomenuo da, ukoliko se objekat identifikuje kao avion Erhart, univerzitet planira da ga transportuje nazad u SAD. Amelija Erhart je radila na Purdju univerzitetu dve godine tokom 1930-ih, a upravo je ta institucija finansirala kupovinu aviona kojim je letela.
Uspešna identifikacija aviona bila bi značajan korak ka ispunjenju originalnog plana Amelije Erhart da vrati Elektru u Vest Lafajet nakon svog istorijskog leta. Njeno putovanje i dalje ostaje simbol hrabrosti i istraživačkog duha, a potencijalno otkriće njenog aviona moglo bi doneti nove uvide u njen život i nestanak.
Iako su dokazi za postojanje olupine jaki, neizvesnost ostaje. Svaka nova ekpedicija donosi sa sobom nadu, ali i sumnju. U svetu istraživanja, pronalaženje konačnih odgovora često zahteva više od jednostavnog pretraživanja. U ovom slučaju, istraživači se suočavaju s izazovima koji uključuju vremenske uslove, tehničke poteškoće i, naravno, misteriju koja traje više od 80 godina.
Kako se bliži novembar, očekivanja i uzbuđenje rastu, a svi sa nestrpljenjem čekaju da vide da li će ova ekspedicija doneti dugo očekivane odgovore ili će još jednom ostati u domenu spekulacija.
