Procenjuje se da od migrena u svetu pati više od milijardu ljudi, a ovo iscrpljujuće stanje do pre deset godina bilo je slabo istraženo. Migrena, poznata kao „bolest jedne polovine glave“, prvi put se pominje u Eberusovom papirusu iz 16. veka, gde se kao lek preporučuje utrljavanje prženog soma u teme. U drugom veku, rimski lekar Galen koristio je termin „hemikranija“ i preporučivao puštanje krvi kao rešenje za mnoge zdravstvene probleme.
Do 20. veka, lekari su verovali da su potisnute emocije uzrok migrene, što je dovelo do stereotipa da su žene, koje znatno češće pate od migrena, previše krhke. Vaskularna teorija, koja je sugerisala da su širenje i skupljanje krvnih sudova u mozgu uzrok migrena, bila je standardno objašnjenje sve do nedavnog vremena.
Tokom poslednje decenije, naše razumevanje uzroka migrena značajno je napredovalo, kao i mogućnosti njihovog lečenja. Danas znamo da su migrene primarne glavobolje, koje nisu uzrokovane nekim strukturnim problemima u organizmu, dok su sekundarne glavobolje izazvane različitim faktorima, uključujući povrede ili bolesti.
Migrene su često pogrešno klasifikovane kao sekundarne, što je dovelo do nedostatka adekvatnog lečenja za obolele. Lekari se danas oslanjaju na klasifikaciju Međunarodnog društva za glavobolju, ali precizna klasifikacija može biti teška zbog sličnosti simptoma. Obično se migrena manifestuje kao umerena do jaka glavobolja, uz simptome poput mučnine i preosetljivosti na svetlost i zvuk.
Migrene prolaze kroz četiri faze. Prva faza, poznata kao prodrom, može uključivati simptome kao što su pojačano zevanje ili želja za određenom hranom. Oko 30% obolelih doživljava auru pre same migrene, koja može uključivati smetnje vida ili utrnulost. Sama migrena traje od četiri do 72 sata, a nakon nje dolazi postdrom, kada osoba može osećati iscrpljenost.
Naučnici smatraju da migrena može imati evolutivnu ulogu. Postoje teorije da su osobe sklone migrenama bile opreznije u okruženju preistorije, što im je moglo pomoći da prežive. Ipak, danas migrena predstavlja značajan problem, jer remeti normalno funkcionisanje i često ometa ljude tokom godina kada bi trebali biti najproduktivniji.
Svetska zdravstvena organizacija svrstava migrenu među deset najviše onesposobljavajućih bolesti. Žene su dvostruko sklonije migrenama od muškaraca, što može biti povezano sa hormonalnim promenama i različitom osetljivošću mozga.
Osobe koje pate od migrena mogu smanjiti učestalost napada tako što će izbegavati okidače kao što su stres, dehidratacija i nedostatak sna. Ipak, direktna povezanost između korišćenja ekrana i migrene još nije potpuno razjašnjena.
Dobra vest je da su nova otkrića o ulozi CGRP-a (peptida povezanog sa genom za kalcitonin) dovela do razvoja novih terapija. Lekovi koji blokiraju CGRP receptor, kao što su gepanti i monoklonska antitela, revolucionizovali su pristup lečenju migrena, ali su često skupi i teško dostupni.
Povećanje broja zdravstvenih radnika sposobnih da pruže adekvatno lečenje migrena ključno je za poboljšanje kvaliteta života obolelih. Takođe, važno je edukovati pacijente o simptomima i potražiti pomoć, jer efikasno lečenje može biti ključno za očuvanje radne sposobnosti.
Migrene se možda nisu promenile tokom vekova, ali je percepcija o njima evoluirala, a danas ih ne posmatramo kao odraz lične slabosti. Razumevanje migrena i njihovog uticaja na život ljudi postaje sve važnije, a istraživanja i inovacije u lečenju pružaju nadu za budućnost.
