Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), osudio je isticanje transparenta s ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ na fudbalskoj utakmici u Zagrebu, smatrajući da to pokazuje da Hrvatska nije prevazišla mržnju prema Srbima. Ovaj incident, prema njegovim rečima, nije samo provokacija već i izraz ideologije koja je dovela do stravičnih zločina tokom Drugog svetskog rata. Dodik je na društvenoj mreži X naglasio da je veličanje ustaštva, koje je direktno povezano s nacizmom, neprihvatljivo i da ćutanje hrvatskih vlasti predstavlja saučesništvo.
Dodik je podsetio na istorijske posledice ovog pokliča, ističući da je on povezan sa masovnim ubistvima Srba, Jevreja, Roma i drugih naroda u prošlosti. Na utakmici na stadionu Maksimir, navijači su, pored transparenta, postavili i pitanje gradonačelniku Zagreba, Tomislavu Tomaševiću, što dodatno naglašava provokativnu prirodu ovog čina.
U drugom delu svog obraćanja, Dodik se osvrnuo na aktuelnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, posebno na glasanje opozicije iz Republike Srpske u Parlamentarnoj skupštini BiH. On je istakao da su opozicione stranke spremne da realizuju izjave Alije Izetbegovića o „poslušnim Srbima“, što, prema njegovim rečima, ukazuje na političku izdaju i nedostatak podrške većine u Republici Srpskoj. Dodik je rekao da opozicija, uprkos protivljenju Vlade Republike Srpske, nastavlja da podržava zakone koji nisu u interesu ovog entiteta.
On je dalje ukazao na to da su predlozi zakona koje je iznela opozicija, poput onih o sudstvu i Visokom sudskom i tužilačkom savetu, u suprotnosti sa interesima Republike Srpske. Dodik je naglasio da je reč o unitarističkim aktima koji direktno ugrožavaju autonomiju Republike Srpske, a da je ponašanje opozicije u suštini kapitulacija pred političkim centrima u Sarajevu.
Dodik je takođe ukazao na to da su ovi zakoni rezultat nedostatka političke hrabrosti i odgovornosti opozicije, koja se, kako tvrdi, stavila na stranu stranih mentora i političkih interesa koji su u suprotnosti sa interesima Srpske. On je istakao da su njihovi postupci svojevrsno izdaja i da bi takvi zakonski predlozi mogli da dovedu do daljeg slabljenja pozicije Republike Srpske.
Dodikove izjave su izazvale brojne reakcije, ne samo među političkim protivnicima, već i među analitičarima i javnošću. Mnogi smatraju da je njegova retorika usmerena ka okupljanju podrške unutar Republike Srpske, dok istovremeno pokušava da delegitimizuje opoziciju i predstavi je kao izdajnike.
Ovo nije prvi put da Dodik koristi ovakvu vrstu govora kako bi mobilizovao svoje pristalice. On često ističe teze o ugroženosti Srba, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i šire, a ovakvi incidenti s ustaškim pozdravima dodatno podstiču njegovu politiku straha i podele.
U svetlu ovih događaja, važno je razumeti da se politička situacija u Bosni i Hercegovini i dalje komplikuje, a tenzije između etničkih grupa ostaju visoke. Dok se Dodik i njegovi sledbenici bore da održe kontrolu nad Republikom Srpskom, opozicija pokušava da se afirmiše u jednom političkom okruženju koje je obeleženo dubokim podelama i nesigurnostima.
U zaključku, Dodikove izjave o ustaškom pozdravu i političkoj situaciji u BiH odražavaju složenost etničkih odnosa u regionu, kao i stalne napetosti koje proističu iz istorijskih trauma i savremenih političkih borbi. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se razumeli budući tokovi politike i moguće posledice po stabilnost regiona.
