Radni dan vozača GSP-a Branka Vukosavljevića (53) iz Beograda pretvorio se u dramatičnu borbu za život kada je žena u autobusu izgubila svest. U trenutku kada su putnici primetili da je gospođi pozlilo, Branko nije oklevao. Bez trenutka razmišljanja, zaustavio je autobus, pozvao Hitnu pomoć i započeo reanimaciju. Nažalost, uprkos njegovim naporima i pomoći putnika Srđana, nesrećna žena nije preživela.
Ovo je već treći put da Branko interveniše u vanrednim situacijama, a svoje znanje iz prve pomoći pripisuje iskustvu iz vojske i prethodnim incidentima. U emotivnoj ispovesti za „Blic“, Branko naglašava važnost zajedništva i brige jednih o drugima, ističući da svako od nas može biti u situaciji da nekome pomogne.
Dramatični događaj odigrao se ubrzo nakon što je autobus krenuo sa okretnice na liniji 23. Branko se priseća kako je žena ušla na drugoj stanici, dok su putnici mirno uživali u vožnji. Međutim, situacija se naglo promenila kada su putnici počeli da viču da je gospođi pozlilo. Branko je brzo zaustavio autobus, obezbedio ga i pristupio ženi koja je već bila pomodrela. Njegova prva pomisao bila je da se radi o epileptičkom napadu, zbog čega je odmah pozvao Hitnu pomoć.
Branko je započeo masažu srca i veštačko disanje, a ubrzo mu se pridružio hrabri putnik Srđan. „Zajedno smo radili reanimaciju sve dok Hitna pomoć nije stigla“, kaže Branko, dodajući da su lekari kasnije saznali da je žena imala problema sa bubrezima i srčanim oboljenjima. Nažalost, nije stigla do lekara na vreme.
Branko opisuje trenutke reanimacije kao veoma emotivne, naglašavajući da je vreme stalo tokom borbe za život. „Kada pomažete drugima, ne razmišljate o svojim osećanjima, samo želite da spasite život. Ali kada saznate da je osoba preminula, ostaje tuga“, dodaje.
Na pitanje o svom znanju iz prve pomoći, Branko objašnjava da je to stekao tokom vojnog služenja, gde je naučio kako reagovati u kriznim situacijama. „U vojsci sam pomogao vojniku koji je imao napad epilepsije, a i ranije sam uspeo da pomognem komšiji koji je doživeo srčani udar“, ističe. Njegovo iskustvo pokazuje koliko je važno ostati pribran u takvim situacijama.
Nakon ovog potresnog incidenta, Branko je poslat kući na odmor kako bi se oporavio. Njegove kolege i rukovodstvo GSP-a su se brinuli o njemu, često ga kontaktirajući kako bi proverili njegovo stanje. Branko izražava zahvalnost svima koji su mu pružili podršku.
Jedna želja mu je ostala neispunjena – da se ponovo sretne sa Srđanom, mladićem koji mu je pomogao tokom reanimacije. „Želeo bih da mu se zahvalim i da ga pozovem da se ponovo sretnemo“, kaže Branko.
Branko, koji je ranije vozio kamione i druga velika vozila, naglašava da rad u gradskoj javnom prevozu donosi poseban nivo odgovornosti. „Psihički je naporno, ali GSP je kvalitetno preduzeće, a kolege su sjajne“, ističe. Poziva druge da više obraćaju pažnju jedni na druge i da pokažu više empatije.
Na kraju, Branko šalje poruku svim građanima: „Malo više ljudskosti bi svima nama značilo. Moramo da pomažemo jedni drugima i pazimo jedni na druge, jer nikada ne znamo kada ćemo se naći u situaciji da nekome spasimo život.“
