Ružica Sokić bila je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih jugoslovenskih i srpskih glumica, čija je karijera obuhvatala više od pola veka. Poznata je po svojim upečatljivim ulogama u filmovima, televizijskim serijama i pozorištu, a publika je pamti po izražajnoj harizmi, šarmu i sposobnosti da tumači različite tipove likova – od komičnih do dramatičnih. Njene najpoznatije uloge uključuju filmove kao što su „Kad budem mrtav i beo“, „Tesna koža“ i seriju „Užička republika“. Ove uloge su ostavile neizbrisiv trag u srcima gledalaca i doprinele su njenoj popularnosti.
Za dva dana obeležava se 12 godina od njene smrti, a sećanje na Ružicu Sokić ostaje snažno, ne samo među njenim najbližima već i među generacijama koje dolaze. Iako više nije među nama, njen talenat i ljubav prema umetnosti i dalje žive kroz klasike jugoslovenske kinematografije. Prošlo je 12 godina od njenog odlaska, ali Ružica Sokić i dalje inspiriše generacije glumaca i gledalaca.
Ružica je bila duboko posvećena svom suprugu, Miroslavu Lukiću, s kojim je provela 30 godina u srećnom braku. Njihova ljubavna priča inspirisala je mnoge, a pred sam kraj života Ružica je izrekla svoju poslednju želju – „Samo da me ne zaboraviš.“ Ove reči su duboko pogodile njenog supruga, koji je sa suzama u očima preneo njenu želju medijima. Njihova veza bila je primer istinske ljubavi i podrške tokom svih godina zajedničkog života.
Iako su mnogi očekivali da će Ružica postati majka, ona je tokom svog života otkrila da to nije bila njena želja. U retkom obraćanju na temu majčinstva, priznala je da se plašila trudnoće i porođaja. „Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja,“ ispričala je Ružica, otkrivajući tako deo svog unutrašnjeg sveta koji nije često delila sa javnošću.
Ružica je od detinjstva prošla kroz teške i traumatične trenutke. Njen otac, nakon okupacije zemlje od strane Nemaca, bio je osuđen na smrt, ali je na kraju oslobođen. Po povratku u Beograd, oduzeta su mu sva građanska prava, a porodica je proživljavala godine stradanja i nepravde. U intervjuu za Story iz 2006. godine, Ružica se setila tih teških vremena: „U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera.“ Ove reči osvetljavaju težak život koji je vodila, ali i njenu snagu da prevaziđe sve izazove.
„Posebno su maltretirali mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život,“ istakla je Ružica, pokazujući time svoju duboku humanost i empatiju čak i prema onima koji su joj naneli bol.
Ružica Sokić ostavila je neizbrisiv trag u svetu umetnosti, a njene uloge i dalje žive u sećanjima ljubitelja filma i pozorišta. Njena sposobnost da prenese emocije i stvori likove koji ostaju urezani u sećanje publike čini je jednom od najomiljenijih glumica na ovim prostorima. Njeno nasleđe ne samo da će se pamtiti kroz njene uloge, već i kroz inspiraciju koju je pružila mnogim mladim umetnicima koji teže njenom putu.
Uprkos svemu što je prošla, Ružica je ostala snažna i hrabra žena koja je volela život i umetnost. Njena priča je podsećanje na snagu ljudskog duha i važnost ljubavi i podrške u teškim vremenima. Sećanje na Ružicu Sokić će zauvek živeti, a njen talenat i strast prema glumi nastaviće da inspirišu i buduće generacije.
