Džakarta, 23. novembra (Tanjug) – Najveća indonežanska islamska organizacija, Nahdlatul Ulama (NU), našla se u centru pažnje zbog poziva svom predsedniku, Jahji Čolilu Stakufu, da podnese ostavku. Ova odluka doneta je nakon što je Stakuf pozvao američkog naučnika, poznatog po svojoj podršci Izraelu tokom sukoba u Pojasu Gaze, da učestvuje na jednom internom događaju organizacije.
Na sastanku vrha NU, koji je održan nakon spornog poziva, rukovodstvo je odlučilo da Stakufu da rok od tri dana da ponudi ostavku ili će biti smenjen. Ova odluka je izazvala brojne reakcije među članovima organizacije, koja broji oko 100 miliona članova i koja je jedna od najvećih svetskih islamskih organizacija.
Jedan od glavnih razloga za smenu Stakufa, kako su naveli iz NU, jeste njegov poziv osobi koja je „povezana sa Međunarodnom cionističkom mrežom“. Ova izjava ukazuje na osetljivost pitanja vezanih za Izrael i Palestinu unutar indonežanskog društva, gde postoji duboko ukorenjeno protivljenje cionističkoj ideologiji i podršci Palestincima.
Osim toga, rukovodstvo NU ukazalo je i na Stakufovo loše finansijsko upravljanje, što je dodatno doprinelo nezadovoljstvu unutar organizacije. Ova situacija ukazuje na unutrašnje tenzije unutar NU i izazove s kojima se suočava liderstvo dok pokušava da održi jedinstvo i povezanost sa svojim članstvom.
Nahdlatul Ulama osnovana je 1926. godine i od tada se razvila u značajnu instituciju u Indoneziji, poznatoj po svojoj raznolikosti i toleranciji. Organizacija se bavi obrazovanjem, socijalnim pitanjima i promovisanjem islamskih vrednosti, ali i učestvuje u političkom životu zemlje. U poslednjih nekoliko godina, NU je bila aktivna u pitanjima ljudskih prava i socijalne pravde, a takođe se zalagala za toleranciju među različitim religijama u zemlji.
U ovoj situaciji, dodatno je naglašena uloga religijskih lidera u oblikovanju javnog mnjenja i odgovora na globalne sukobe, kao što je onaj između Izraela i Palestine. Indonezija, kao najveća muslimanska zemlja na svetu, ima posebnu odgovornost prema pitanjima koja se tiču muslimanskog sveta, što dodatno komplikuje situaciju za vođe organizacija poput NU.
Reakcije na Stakufov poziv američkom naučniku su bile različite. Dok su neki članovi organizacije izrazili podršku njegovoj smeni, drugi su smatrali da je poziv na dijalog ključan za razumevanje i rešavanje konflikata. Ovo ukazuje na šire debate unutar indonežanskog društva o načinu na koji se treba odnositi prema međunarodnim pitanjima i kako balansirati između nacionalnih interesa i globalnih izazova.
U narednim danima, biće zanimljivo posmatrati kako će se situacija razvijati i da li će Stakuf odlučiti da podnese ostavku ili će se boriti za svoju poziciju unutar NU. Ova situacija takođe može imati šire implikacije na politički pejzaž u Indoneziji, gde je odnos između religije i politike često kompleksan i dinamičan.
Na kraju, ovo nije samo unutrašnji problem jedne organizacije, već i odraz šireg fenomena u kojem se suočavaju mnoge religijske zajednice u svetu. Vođe religijskih organizacija često se nalaze pod pritiskom da odgovore na globalne izazove, dok istovremeno pokušavaju da održe jedinstvo unutar svojih zajednica. Kako se svet i dalje suočava s brojnim sukobima i tenzijama, pitanje uloge religije i njenih lidera postaje sve relevantnije.
