Radikalni islamista Adil Čenanović, poznat po svojim učešćima na „bužimskim marševima“, ponovo je izazvao polemiku kada se nedavno pojavio ispred kuće jedne srpske porodice u Bihaću. Razlog njegovog dolaska bio je puštanje pesme „Veseli se srpski rode“, koja je očigledno uznemirila njegovu percepciju o nacionalnim i verskim vrednostima. Čenanović je uzviknuo „Tekbir! Alahu ekber!“ i izrazio svoje nezadovoljstvo putem društvenih mreža.
U svojoj objavi, Čenanović je istakao: „Nalazimo se u mestu gde je četnik ili četnikuša puštao ‘Veseli se srpski rode’. Nadam se da više toga neće biti u ovom gradu, jer ovo nije Široki Brijeg a ni Јajce.“ Ovaj njegov komentar ukazuje na duboku podelu koja postoji među različitim etničkim i verskim grupama u Bosni i Hercegovini, kao i na tenzije koje se često javljaju u ovakvim situacijama.
Meštani Bihaća su potvrdili da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona (MUP USK) obavilo svoj posao u vezi sa ovim incidentom. Ipak, Čenanović je izrazio nadu da se slični incidenti više neće ponavljati i da se muzika koja mu smeta neće puštati. Njegova izjava, kao i njegovo ponašanje, oslikavaju širi problem koji se tiče radikalizacije i ekstremizma u regionu.
Čenanović je poznat po tome što redovno deli radikalne poruke i stavove islamističkih teologa na svojim društvenim mrežama. Ova vrsta aktivnosti često izaziva zabrinutost među lokalnim stanovništvom, koje se boji da bi ovakvi ekstremni stavovi mogli dovesti do nasilja ili drugih oblika sukoba. S obzirom na to da su ovakve tenzije prisutne u BiH već dugi niz godina, ponašanje pojedinaca poput Čenanovića može dodatno pogoršati situaciju.
Osim što se bavi širenjem radikalnih ideja, Čenanović je sinonim za širenje straha i nesigurnosti među ljudima različitih nacionalnosti. Njegov dolazak ispred kuće srpske porodice, kao i njegov način izražavanja, predstavljaju provokaciju koja može izazvati lančanu reakciju i dodatno produbiti etničke i verske podele.
Pitanje radikalizacije u BiH je kompleksno i višeslojno, a slučaj Čenanovića samo je jedan od mnogih primera. U zemlji koja je još uvek opterećena nasleđem rata iz 1990-ih, ovakvi incidenti postavljaju pitanje kako se društvo može zaštititi od ekstremizma, dok se istovremeno neguje tolerancija i suživot među različitim etničkim grupama.
Važno je napomenuti da se u BiH sprovode različite inicijative koje imaju za cilj sprečavanje radikalizacije i promovisanje međusobnog poštovanja. Međutim, uspeh ovih inicijativa zavisi od mnogih faktora, uključujući volju zajednice da se uključi u dijalog i da se aktivno bori protiv ekstremizma.
S obzirom na sve veći broj sličnih incidenata, neophodno je da se društvo suoči sa problemom radikalizacije. Ovo zahteva zajednički pristup svih sektora društva, uključujući obrazovanje, politiku, medije i građanske organizacije. Samo kroz zajednički rad i razumevanje može se stvoriti stabilnije i sigurnije okruženje za sve građane.
U zaključku, incident koji se dogodio u Bihaću nije izolovan slučaj, već deo šireg fenomena koji zahteva ozbiljno promišljanje i akciju. Potrebno je raditi na izgradnji društva u kojem će se svi građani osećati sigurnima i poštovanim, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost. Samo kroz dijalog i razumevanje moguće je prevazići tenzije koje i dalje postoje u Bosni i Hercegovini.
